• Ishrana pčela
  • 27.12.2018. 18:30

Dodavanje pogača zimi ugrožava pčele

Na dugovečnost pčela utiče količina i kvalitet hrane u periodu larve iz koje se razvijaju zimske pčele.

Foto: Pixabay / czu_czu_PL
  • 1.637
  • 121
  • 0

Kada matica položi jaje, iz njega može da se izleže jedinka, koja može biti letnja radilica i da živi kratko (oko šest nedelja), zimska radilica koja živi nekoliko meseci ili matica, koja živi nekoliko godina. Razlika između njih je vidljiva golim okom, a zasluga pripada hrani, odnosno matičnoj mleči, kao i veličini ćelije u kojoj se jedinka razvija.

Ipak, istraživači su ogledima pokušali da utvrde razliku između radilica koje dugo i kratko žive. Tako su određeni broj pčela iste starosti zatvorili u mrežice, u kojima su živele pri različitim temperaturama, pa je tako otkriveno da temperatura utiče na dužinu života pčela. Pčela najduže živi pri temperaturi od oko 16°C, a najkraće na temperaturi većoj od 36°C. Potom je utvrđeno i da vlažnost, kao i količina hrane različitog kvaliteta takođe imaju uticaj. 

Na dugovečnost pčela utiče količina i kvalitet hrane

Međutim, i dalje nije bilo konkretnog odgovora, pa se krenulo od početka. U termostat sa određenom, istom temperaturom, vlažnošću i količinom hrane zatvorena je stotina pčela izleženih početkom maja, zatim stotina izležena početkom jula, i u treći one izležene početkom septembra, pa je praćena njihova dužina života. Pčele izležene početkom maja i jula živele su oko 600 sati, dok su pčele izležene početkom septembra živele preko 1.000 sati. Ovaj ogled je ponavljan na stotine puta i uvek se dobijao isti rezultat, navodi bivši predsednik SPOS-a Miljko Šljivić:

"Odgovor na pitanje čime se objašnjava i šta uslovljava veću dugovečnost pčela, dali su anatomi, koji su utvrdili da još kod novorođenih letnjih i zimskih pčela neki unutrašnji organi i tkiva tela nisu istovetni. Masno tkivo, na primer, i žlezde za hranjenje, odnosno hipofaringealne žlezde (koje proizvode matičnu mleč), razvijeni su mnogo bolje kod zimskih, dugovečnih pčela. To su dopunili fiziolozi koji su dokazali da je razviće masnog tkiva i žlezda za hranjenje kod pčela uslovljeno količinom belančevinaste hrane, tj. koncentracijom polena u hrani larve".

Dodaje da je danas dokazano da na dugovečnost pčela utiče količina i kvalitet hrane (med i naročito polen) u periodu larve iz koje se razvijaju zimske pčele. Na kvalitetnu ishranu utiče odnos broja hraniteljica i broj larvi koje se hrane, kao i, naravno, izobilje kvalitetne hrane. Dugovečne pčele su bolje ako je broj hraniteljica u vreme ishrane larvi veći, a broj hranjenih larvi manji.

Koja je uloga masnog tkiva?

Masno tkivo se tokom leta troši na negovanje letnjih pčela, a u zimskom periodu, na zimskim pčelama, ima zadatak, zajedno sa žlezdama za ishranu, da odneguje prvo novo leglo. Ono se sastoji iz dve vrste funkcionalno različitih ćelija:

  • adipociti - rezervoari glikogena i masti, neophodnih za preživljavanje u nepovoljnim uslovima života;
  • enociti - rezervoari, u koje se odlažu nepotrebni štetni produkti metabolizma.

"Zimske pčele imaju četiri puta više masnog tkiva i četiri puta duže žive. Pored masnog tkiva, i žlezde za hranjenje kod pčela je veoma bitno očuvati što je moguće duže, jer od njih zavisi odgajanje novog legla posle perioda zimovanja. Znači, u radu sa pčelama treba izbegavati sve radnje koje na bilo koji način utiču loše na ova dva najvažnija organa dugovečnih pčela. Od dužine života zimskih pčela zavisi da li će svoje masno tkivo potrošiti u negovanju legla u januaru, februaru, martu, ili čak u aprilu. Jasno je da će pčelari veće koristi imati da više pčela odneguju u martu i aprilu, nego u januaru i februaru", objašnjava Šljivić.

Kako izgleda dobra zimska zaliha za pčele?

Dodavanje pogača u zimskom periodu ugrožava pčele

Dodaje da stepen razvitka masnog tkiva, kao i žlezda u jesen, definiše fiziološko stanje pčela, na osnovu koga se može suditi o pripremljenosti pčela za zimu i prognozirati kako će proći.  Ukoliko pčele manje učestvuju u ishrani legla s jeseni, utoliko one duže žive.

"Znači, dodavanje pogača u zimskom periodu izaziva podizanje temperature u klubetu, uznemiravanje pčela (povećava potrošnju hrane i nagomilavanje nesvarljivih materija u zadnjem crevu), kao i to da pčele moraju da aktiviraju žlezde za lučenje invertaze u periodu kada treba da miruju. Takođe, bitno utiče na pojavu legla ili na njegovo povećanje u periodu, kada ne bi trebalo da ga bude i kada se znatno troše zimske pčele, odnosno njihovo masno tkivo i žlezde za ishranu, i tako skraćuje njihova dužina života", naglašava Miljko Šljivić.

Kada počinje priprema za pašu?

Kada se govori o datumu početka priprema pčela za pašu, ona se mora poznavati i imati očekivani datum njenog početka. Stručnjaci kažu da je to 51 dan. To se odnosi i na pašu sa veoma malim dnevnim unosima.

"Ako paša daje do kilogram unosa dnevno, pčele izletnice preradu nektara izvrše same, jer luče invertazu u dovoljnoj meri da prerade sakupljenih 7,1 mg nektara za 20 minuta. Ako je paša jača, onda se na preradi nektara sve više angažuju mlade kućne pčele i njihov značaj je izuzetno važan za bagremovu i suncokretovu pašu", kaže Šljivić.

Dodaje da za bagremovu pašu, koja počinje početkom maja, nikako ne treba početi sa stimulacijom razvoja još u februaru. Najbolje je da da to bude najranije u prvoj polovini marta, a u planinskim predelima krajem marta ili početkom aprila. Tek tada se, u periodu podsticajnog prihranjivanja, daju pogače, odnosno šećerno-medno testo.


Izvori

SPOS


Tagovi

Pčele Ishrana pčela Pogača Letnja radilica Zimska radilica Matica Dugovečnost pčela Masno tkivo Priprema za pašu


Autorka

Aleksandra Kekić

Aleksandra Kekić

Urednik portala, diplomirani novinar i ljubitelj prirode. Omiljena izreka: Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi