Povećana potražnja meda u SAD-u je prouzrokovala dvostruko veće cene u poslednjih deset godina. Iako ovo zvuči kao odlična vest za američke pčelare, stanje stvari je potpuno drugačije.
U poslednjih deset godina cene meda u SAD-u su se gotovo udvostručile. Prošlog meseca je na policama američkih supermarketa cena za 454 grama ove namirnice iznosila 8,09 dolara (oko 900 dinara) dok je u maju 2010. godine bila 4,66 dolara (oko 480 dinara). Iako se porast cena na prvi pogled čini kao razlog za procvat pčelarstva i dobru zaradu, to se ipak nije dogodilo. Tamošnji pčelari su na ivici propasti.
David Bredšo je pčelar gotovo pola veka, a svojih prvih 200 košnica je kupio još u srednjoj školi. Ovaj posao je započeo sa svojim ocem, a sada ima 2.000 košnica.
"Teško je prodati med. Radim i uslugu ekstrakcije za druge pčelare, ali oni često za to ne mogu da mi plate jer ne mogu da prodaju svoj proizvod", kaže za BBC ovaj pčelar.
Napominje i kako ovih dana dobija samo 1,25 do 1,50 dolara po kilogramu, a očekuje se da će cene i dalje padati.
"Kako bi prizvodnja bila isplativa, moraju platiti barem dva dolara po kilogramu, a to se nije dogodilo već tri godine", zaključio je Bredšo.
Za ove probleme postoje mnogi uzroci. Sjedinjene Američke Države uvoze ogromne količine jeftinog meda iz inostranstva, a problem su i loše oznake na proizvodima i skrivanje porekla pa čak i direktno varanje pri kom se on meša sa jeftinim sastojcima poput sirupa od kukuruza, pirinča i repice.
Uvozni med: U pakovanju od jednog kilograma samo 300 grama pravog meda?
Podsećamo da je nedavno i "Copa Cogeca" posumnjala da ne samo Kina već i Ukrajina izvozi med razređen šećernim sirupom koji se potom nađe na evropskom tržištu. Prema rečima stručnjaka, razmera mešanja različitih supstanci i meda može da dostigne i do 70 odsto, tako da pakovanje od jednog kilograma sadrži samo 30 dag pravog. Cena proizvodnje kineskog iznosi 1,24 evra po kilogramu, što je 65 do 70 odsto manje od evropskog proseka.
Razlike u ceni između domaćeg i uvoznog meda su ogromne. Iako pčelari tvrde da im je dva dolara za kilogram dovoljno za opstanak, uvozni može da se nabavi za samo 81 cent po kilogramu što je velika razlika. Sjedinjene Američke Države uvoze ovaj proizvod iz brojnih zemalja, a najviše iz Vijetnama, Argentine i Brazila. Dakle, najveću zaradu ostvaruju zapravo uvoznici i kompanije za prodaju, a ne domaći pčelari.
Nikolas Sargentson, vlasnik najveće kompanije za uvoz ove namirnice u SAD, Sunland Trading, ističe kako je on ključan za podmirivanje potražnje.
"Uvezen med, uopšteno, dolazi u velikim količinama, jer potrošnja ovde iznosi preko 227 miliona kilograma godišnje, a samo se 68 miliona proizvodi u zemlji", tvrdi vlasnik ove kompanije.
SAD trpi najveće gubitke kolonija medonosnih pčela u 13 godina!
Prošle godine je SAD pretrpeo najveće gubitke kolonija medonosnih pčela, a rezultati udruženja "Bee Informed Partnership" su zabrinjavajući. Oni su pokazali da godišnji gubitak iznosi 40,7 odsto, dok je zima pokazala alarmantne padove od 37,7 odsto. Među faktorima koji doprinose gubicima u kolonijama medonosnih pčela pripadaju varoa, pesticidi, loše prakse pčelarstva i vremenske prilike kao što su požari, suša i gubitak staništa.
Iz "Sweetwater Science Labs", laboratorija za ispitivanje u Montani, kažu da je u otprilike 35-40 odsto ispitanog meda sprovedenog u poslednjih 18 meseci utvrđeno razređivanje, lažno poreklo ili loš kvalitet jer je preterano prerađen.
Optužbe za prevaru godinama lome američku trgovinu ovim proizvodom, a Majkl Veinberg, izvršni direktor agencije za otkrivanje prevara sa hranom "Inscatech", kaže: "Provodio sam brojne istrage meda u poslednjih 10 godina i sa sigurnošću mogu da kažem da je problem prevare i danas ogroman".
Problem američke medne industrije u rešavanju ovog problema je to što je taj sektor u velikoj meri samoregulisan, sa vrlo malo vladinog nadzora i sprovedenih testiranja.
Med je postao jedan od najfalsifikovanijih proizvoda zbog mešanja sa jeftinim sirovinama, a unosniji posao od njegove proizvodnje je oprašivanje useva. Pčelari u Americi imaju više koristi od oprašivanja nego od prodaje pčelinjeg proizvoda.
Tokom februara i marta, kada cveta badem, pčele se pripremaju za oprašivanje 1,3 miliona hektara pod tim voćem. Zarada je od 180 do 200 dolara (od 18.600 do 21.000 dinara) po jednom društvu, odnosno četvorostruko više nego pre deset godina. Drugi usevi, kao što su maline, kupine, trešnje, dinje i jabuke, nisu toliko isplative za oprašivanje.
Tagovi
Autorka
