Miloš Trajković od šegrta na pčelinjaku do učitelja

Vranjanac Miloš Trajković je oduvek želeo da se ozbiljno bavi pčelarstvom, a priliku za to dobio je tek kada je upoznao svog prijatelja Igora koji je u ovom gradu već bio poznat kao iskusan pčelar. Tu svoju želju odmah je predočio svom novom prijatelju koji mu je predložio da počne da dolazi na njegov pčelinjak i uči ovaj zanat.

"Kada sam počeo da učim pčelarski zanat moj prijatelj Igor mi je savetovao da prilikom rada sa pčelama ne nosim rukavice kako bih se navikao na njihove ubode. Poslušao sam ga, ali kada sam jednom prilikom otvorio košnicu u kojoj su pčele bile uznemirene i pokušao da izvadim jedan ram, one su me tako izujedale po rukama da sam zbog otoka morao da odem kod zlatara da mi sa desne ruke iseče burmu i spasi prst", priča Trajković.

Više znanja više i košnica

Pravu pčelarsku strast naš sagovornik je osetio tek kada je počeo da brine o tri svoje košnice koje je smestio u njegov pčelinjak. I pored toga, međutim, on je i dalje nastavio sa njim da radi jer je znao koliko još toga novog treba da nauči. Kako je prelazio na više nivoe znanja tako je povećavao i broj svojih košnica. To je činio planski jer je sebi zacrtao cilj da jednog dana pčelarstvo bude njegova primarna delatnost.

Ovu odluku je bukvalno doneo kada je posle šest godina neprekidnog rada sa svojim prijateljem osetio da je izučio pčelarski zanat i da može sam da odradi sve što treba u svom pčelinjaku.

"To je jedan predivan osećaj, a pogotovo kada ovako 'potkovani' znanjem o predstojećim radovima u pčelinjaku možete da na ravnopravnoj osnovi razgovarate sa svojim doskorašnjim učiteljem."

"Kupujte samo novu opremu"

Sve ovo bio je još jedan podstrek mladom pčelaru da još odlučnije krene ka svom davno zacrtanom cilju. Otuda je počeo sa posebnom pažnjom da prati koje sve subvencije Ministarstvo poljoprivrede odobrava mladim pčelarima za nabavku neophodne pčelarske opreme. Tako je nabavio i centrfugu, elektronski otkapač saća, kade za otvaranje ramova, prikolicu za seljenje pčela na novu pašu.

"Na osnovu svog iskustva želim da poručim mladim pčelarima da nikako ne kupuju staru pčelarsku opremu već da se uvek opredele za kupovinu nove uz pomoć subvencija jer samo tako mogu da ostvare pravo na povraćaj sredstava", tvrdi ovaj mladi pčelar.

Ističe da mu mnogo znače i subvencije od 800 dinara koje dobija po košnici na osnovu registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Kaže da iako umeju da kasne i po pola godine, one uvek stignu u vreme prihranjivanja pčelinjaka. Trenutno su, po njegovim rečima, u Ministarstvu poljoprivrede aktuelne subvencije pod nazivom 50 - 40 - 10. Minimalna investicija pčelara za dobijanje ove subvencije iznosi 20.000 evra, a to praktično znači da od resornog ministarstva dobija 10.000 evra gratis.

"Mislim da bi pčelari imali veću pomoć od države kada bi nam dozvolili da uzimamo subvencije na predračun jer za sve ove koje sada uzimamo moramo maltene na povraćaj sredstava da čekamo i po sedam, pa i osam meseci."

U planu i voštane vrećice i ogledni pčelinjak

Njegov pčelinjak trenutno broji 80 društava i on namerava da ga i dalje proširuje. U svom pčelinjaku osim livdskog i bagremovog meda, meda u saću, proizvodi i matičnu mleč, mešavine za poboljšanje imuniteta, krvne slike, za olakšanje tegoba kod pojave ekcema, herpesa, za bolno grlo, voštane krpice.

"Krećemo da radimo i voštane vrećice za osnovne životne namirnice u kojima mogu dugo da održe svežinu", kaže Trajković.

Varoa: Ukoliko se sada ne reaguje može doći do uginuća pčela početkom zime

Uporedo sa tim on u svom pčelinjaku polako privodi kraju i pripreme za zaštitu pčelinje zajednice od krpelja i pravi planove kako da unapredi rad Udruženja pčelara pod nazivom "Mladi pčelar", a koji je formirao zajedno sa svojim prijateljima.

"Želimo da formiramo ogledni pčelinjak u kome ćemo da obučavamo buduće mlade pčelare. Planiramo da sa ovim projektom konkurišemo kod grada Vranja za dobijanje neophodnih novčanih sredstava za njegovu realizaciju."