Retkost: Nikola Nikolić pravi vrškare, evo i kako

Nikola Nikolić iz Leskovca jedan je od retkih pčelara u ovom kraju koji plete vrškare - košnice od vrbovog pruća i lijane. Ovim poslom je počeo da se bavi pre petnaestak godina kada je sa bratom formirao pčelinjak. Tada su za hvatanje pčelinjih rojeva u funkciju stavili i staru dedinu vrškaru koja se zatekla na njihovom gazdinstvu. Iako je bila dobro očuvana, on je znao da neće biti još dugo u upotrebi pa je iz tog razloga rešio da sam isplete novu.

Bio je siguran da će uspeti jer je kao mali dečak gledao kako to radi njegov deda. Zato je otišao da obiđe ista mesta na kojima je on brao vrbova pruća i lijanu za pravljenje vrškara sa namerom da se tamo snabde ovim materijalom. Bio je presrećan kada ih je našao s obzirom da poslednjih godina vrbe polako nestaju sa ovog područja.

Lazar Petrovski i u 83. godini plete trmke od divlje trešnje

"Sa vrba sam sekao samo tanke lako savitljive prutove koji su odgovarali za pletenje vrškara. Lijanu sam sekao iznad korena gde je najdeblja i bukvalno motao oko ruke kako bi je u komadu doneo kući", priča Nikola.

Od dobrih saveta do uspeha

Međutim, kada je hteo da od njih isplete vrškaru iznenada ga je napustila hrabrost pitajući se da li će umeti pravilno da napravi osnovu. Zbog toga je pomoć potražio od svog prijatelja koji se bavi ovim poslom. Kada je čuo šta ga najviše brine on mu je posavetovao da za pletenje koristi samo prave prutove i da tom prilikom na njih čvrsto sabija plet od dobro očišćenje lijane kako bi dobio debeli zid.

Dok je obavljao pripreme za rad prisetio se i dedinih saveta koji mu je govorio da vrškaru mora da počne da plete sa užeg dela tankom lijanom, a da one deblje može da upotrebi kako pletenje bude odmicalo.

"Osnovu od vrbovog pruća za vrškaru sam napravio iz prve, a kada sam između njih počeo da provlačim lijanu, vez koji je nastajao je bio tako precizan da sam ga lako sabijao i na taj način formirao zid vrškare", kaže zadovoljno Nikola ističući da je to mnogo važno jer od toga umnogome zavisi i njen vek trajanja.

Na vrhu je zakovao i malu daščicu kako bi pčelar mogao s lakoćom da istrese roj pčela koji je uhvatio u košnici.

Manja opasnost od varoe

On pamti da su pčelari u vreme kada je bio dete u ovakvim vrškarama čuvali pčele. Po nastanjivanju one bi odmah unutar nje, oko postavljenih štapova u vidu krsta, počele da razvijaju svoju pčelinju zajednicu i luče vosak. U tim trenucima njima je bitno da što pre počnu da grade voštane ćelije kako bi matica mogla da polaže jaja, a njihovo društvo skladišti hranu.

"Vosak napravljen u ovakvoj košnici je stopostotno prirodan. Ujedno ona je idealna za boravak pčela jer se ne razlikuje puno od njihovog staništa u prirodi. U njoj je matica zdravija, jača, pokretljivija i brže polaže larve iz kojih se izlegu mlade pčele", kazuje Nikola podvlačeći da je u ovoj košnici razmak između saća manji pa otuda preti i manja opasnost od varoe.

Zbog toga su pčelari presrećni kada u šumi uhvate roj pčela na nekom drvetu.

Kako se pčele prihranjuju?

U vreme rojenja pčela, po njegovim rečima, roj iz vrškare može bez problema da se uhvati i zadrži ako se ispod nje postavi adekvatna mrežica koja može da se sašije od neke stare zavese. Za prihranjivanja pčela šećernim sirupom dovoljno je samo da se ispod nje u posudi sa ovom hranom stavi rešetka od stiropora sa koje bi mogle na bezbedan način da je uzimaju.

Prihranjivanje šećernom pogačom zimi može na efikasan način da se obavi u ovim košnicama tako što se najpre unesu u prostoriju koja se greje. Tada se ispod njih stave šećerne pogače, a one se usled toplote izvlače iz takozvanog zimskog klubeta, gde je temperatura od trideset do četrdeset stepeni, i hrane. Kada se pčele nahrane pčelar počinje polako da smanjuje temperaturu u prostoriji i na taj način ponovo tera pčele da formiraju zimsko klube.

Vrškare koje pravi naš sagovornik nudi na prodaju putem društvenih mreža po ceni od dve hiljade dinara. Tako je došao do kupaca koji do tada nisu mogli da nađu prodavca od koga bi mogli da kupe ovu vrstu košnica koje su im preko potrebne za hvatanje odbeglih rojeva. On ističe da vrškare mogu biti veoma dekorativne za sva dvorišta urađena u etno stilu u selu ili gradu, a koje im daju posebnu draž kada im za podnjaču posluži neko isluženo bure, neobičan kamen ili budu okačene na nekom starom vajatu.

Imajući sve ovo u vidu ovaj mladi čovek želi da se u budućnosti posveti ovoj proizvodnji ukoliko uspe da za svoje proizvode pronađe tržište.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor