• Litijum
  • 23.04.2021. 16:00
  • Moravički okrug, Pranjani, Gornji Milanovac

Borba meštana protiv istraživanja litijuma u Pranjanima i gornjomilanovačkim selima

Situacija nikako ne bi smela da se politizuje, niti je to cilj bilo koga od nas - svi smo podjednako ugroženi i samo usaglašeni možemo do rešenja doći, navodi meštanin sela Pranjani Lazar Biorac.

Foto: Bigstock/MartinFredy (ilustracija)
  • 502
  • 25
  • 1

Istraživanje litijuma, koje bi trebalo da bude sprovedeno na nekoliko lokacija u Srbiji, ozbiljno je uzburkalo javnost prethodnih dana, a čini se da se kulminacija tek očekuje. Bar je tako u Pranjanima i još nekoliko gornjomilanovačkih sela u kojima se isto planira. Za subotu (24. april) najavljuju skup sa kog će poslati poruku i nadležnima i celoj Srbiji - od borbe protiv eskploatacije ovog metala neće odustati.

Osim potencijalnog ugrožavanja životne sredine, boje se i za ekonomsku egzistenciju. Izvor prihoda mnogima je poljoprivreda, a ukoliko zemljište ovim istraživanjem bude ugroženo i zagađeno, preti im da ostanu bez posla od kog žive.

U selima kod Požege uzbuna zbog istraživanja litijuma

"Ovo je kraj gde ljudi imaju manje parcele, obrađuju u proseku šest, sedam hektara, niko se nije opredelio samo za jednu granu agrara. Ako nam zagade vodu, moći ćemo da kupimo flaširanu za piće, ali kome ćemo moći da prodamo čašu mleka, kilogram kajmaka ili džak krompira", pita se meštanka Pranjana Ljijana Bralović čija porodica generacijama živi od stočarstva, voćarstva, prerade mleka, proizvodnje rakije.

Skup u pet do 12

Zato su za sutra u 11:55h najavili informativni skup ispred Doma kulture u Pranjanima kako bi upozorili stanovništvo i objasnili šta bi se moglo dogoditi ukoliko dođe do ovih iskopavanja.

"Tražićemo od Opštine Gornji Milanovac odgovore na pitanja zašto ćute, šta je planirano, dokle se došlo. Pozvali smo predsednike svih mesnih zajednica i odbornike koji nas predstavljaju u skupštini Opštine Gornji Milanovac."

Na skupu će se građanima obratiti prof. dr Duško Kuzović sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i prof. dr Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačku, poljoprivrednik iz Nedeljica kod Loznice Slaviša Miletić, a podršku je pružio i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Ratko Ristić.

Moguća ekološka katastrofa?

A istog dana, u ovom selu, biće održana i Osnivačka skupština "Udruženja za čistija sela", a ideja za osnivanje nastala je upravo zbog najavljenih istraživanja i u cilju svakodnevnog informisanja stanovništva koje živi na ovim prostorima.

"Akademik Živorad Čeković iz Koštunića, u svom pismu podrške, koje ćemo na pomenutom skupu i pročitati, ukazao nam je da interesovanje za novim nalazištima litijuma raste u svetu, a da su u Evropi najbogatije ovim metalom Nemačka, Češka i Srbija. Iskazao je bojazan da se plaši potencijalne ekološke katastrofe ukoliko bi se krenulo sa proizvodnjom", navodi član Osnivačke skupštine "Udruženja za čistija sela" Gorica Stanojević.

Mapa planiranih istraživanja kompanije Jadar (prt/scn)

Kaže, ako taj strah iskazuje jedan doktor hemijskih nauka, meštanima, koji mnogo manje znaju, ne preostaje ništa drugo nego da se udruže u odbrani svog kraja.

"Stručnjaci kažu da eksploatacija litijuma iz rude obuhvata prvo flotaciju sirove rude, zatim se koncentrat tretira koncentrovanom sumpornom kiselinom. Za sve ove i ostale procese potrebne su ogromne količine vode i sumporne kiseline koja završava u zemlji, vodi, vazduhu i zemljište ostaje neplodno."

To bi, ukazuje, dovelo do migracije stanovništva koje bi bilo prinuđeno da se iseli iz svojih vekovnih ognjišta.

"U našem kraju je prelepa priroda, uspeva sve što stavite u zemlju, od skoro svih vrsta voća, povrća, trava, voda je čista i na izvoru potoka i na njegovom ušću u reku i sada ćemo zbog, je l', napretka, da uništimo sve to. Ovo je zaista pitanje opstanka naroda na ovim prostorima i pitanje zdravog razuma", napominje naša sagovornica.

Saznali o iskopavanju preko australijskih medija

A za sve su, kažu Pranjanci, saznali zahvaljujući australijskim medijima koji su objavili vest o početku geoloških istraživanja kompanije "Jadar Lithium d. o. o." na teritoriji Srbije i u tom saopštenju se, između ostalih lokaliteta, pominju i dva obuhvaćena takozvanom "čačanskom licencom" - Pranjani (opština Gornji Milanovac) i Dobrinja (opština Požega).

"Pokazalo se da sajt te kompanije sadrži iste informacije, s jednim dodatkom - na sajtu se nalazi i mapa na kojoj su jasno označena dva potencijalna basena: dobrinjski, od 38 kvadratnih kilometara, i pranjanski, od 26 kvadratnih kilometara", navodi Pranjanac Lazar Biorac.

Dokument licence kompanije Jadar za dozvolu istraživanja možete preuzeti ispod teksta

Kaže da su informacije o istraživanjima u Dobrinji i okolini žiteljima požeške opštine tada već bila poznata, jer je dokument o tome ranije objavljen na sajtu opštine Požega.

"Međutim, tog dokumenta nije bilo na sajtu opštine Gornji Milanovac, niti je kasnije objavljen. Svakako, suludo je tražiti krivca za moguće prikrivanje - bitno je da taj dokument, ako ga ima, bude obnarodovan i da učinimo sve da se spreči potencijalna ekološka katastrofa."

Tačan datum početka istraživanja na teritoriji pranjanskog kraja nije još uvek poznat, ali je poznato koja bi sela bila obuhvaćena, dodaje on.

"To su najpre Pranjani, Družetići, Koštunići i Leušići, ali su delom obuhvaćena sva sela nekadašnje opštine Pranjani - ukupno deset", ukazuje Biorac.

Karta aero-zagađenja

Na osnovu toga on je i napravio kartu aero-zagađenja koje bi se širilo sa nekoliko lokaliteta na kojima se započinju ili su već u toku geološka istraživanja kako bi pokazao šta bi moglo da se dogodi sa životnom sredinom u prečniku od 200 km.

"Crvenim kružnicama označene su krajnje granice prostora koji bi bio zagađen. U tim krugovima su gotovo svi veći gradovi Srbije, a obuhvaćene su i okolne zemlje - Hrvatska, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Bugarska."

Prema Biorcu ugrožena je Srbija i okolne zemlje (foto: L. Biorac)

Plavim krugovima, dodaje, označene su teritorije koje bi bile maksimalno zagađene, bez ikakve šanse za opstanak, dok je crnom bojom šrafiran prostor na kome bi se ukrštale tri zone zagađenja.

"Tu, isto tako, ubrzo ne bi bilo tragova života. To je prostor između Barajeva, Valjeva, Čačka i Užica", napominje sagovornik Agrokluba.

Do nadležnih u Opštini Gornji Milanovac, kaže, pokušali su da dođu, ali bezuspešno. Svakako, cilj meštana, napominje, nije traženje krivca već rešenja.

"Situacija nikako ne bi smela da se politizuje, niti je to cilj bilo koga od nas - svi smo podjednako ugroženi i samo usaglašeni možemo do tog rešenja doći."

I naša redakcija ostala je uskraćena za komentar u Opštini Gornji Milanovac. Do objavljivanja ovog teksta na pitanja da li će istraživanje litijuma biti sprovođeno na teritoriji ove opštine; ukoliko hoće, kada i na kojim lokalitetima će početi i da li bi moglo da utiče na životnu sredinu, razvoj poljoprivrede i uzgoj poljoprivrednih kultura, kao i ko bi ga i na koji način sprovodio, odgovore nismo dobili.


Dokumenti


Tagovi

Istraživanje litijuma Pranjani Ljiljana Bralović Gorica Stanojević Lazar Biorac Jadar Resources


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće Rasad satate i kupusa je spreman i rasadiće se čim se zemljište prosuši. Sa rasadom ranog kupusa, kada vladaju niže temperature trebalo bi povesti računa o momentu rasađivanja. Bez obizira što je to dvogodišnja biljka iz familij... Više [+]