Cene đubriva mogle bi naglo da porastu kao posledica sukoba na Bliskom istoku

Geopolitička situacija ponovo je izrazito napeta i neizvesna. Od subote vesti s Bliskog istoka izazivaju zabrinutost i u kontekstu poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici ne strahuju samo od rasta cena i moguće nestašice goriva, već i od poskupljenja đubriva. Ključno pitanje glasi: hoće li se poremećaji na energetskom tržištu preliti i na troškove proizvodnje hrane?

U centru pažnje našao se strateški izuzetno važan plovni put - Ormuski moreuz. Kroz njega prolazi oko 20 odsto svetske potrošnje nafte, ali i između 25 i 35 odsto globalne trgovine amonijakom i ureom, ključnim komponentama za proizvodnju azotnih đubriva, piše Farmer.

Napetosti podižu rizik za poljoprivredu

Napad Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, kao i reakcija Irana na vojnu operaciju, uzdrmali su tržišta sirovina. Ormuski moreuz, važan za transport nafte, gasa i sirovina za proizvodnju đubriva, postao je potencijalna tačka eskalacije.

Uvoz azotnih đubriva pao 84%: Da li će ratari plaćati još skuplje prolećno đubrenje?

Prema podacima U.S. Energy Information Administration, kroz moreuz dnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte. Njegova eventualna blokada predstavljala bi snažan energetski šok s direktnim posledicama na cene gasa i, posledično, đubriva.

Tržište je već reagovalo - cene naftnih ugovora porasle su za gotovo 12 odsto, a poskupeli su i pšenica, kao i biljna ulja. Investitori, strahujući od dalje eskalacije sukoba s Iranom, masovno su zatvarali kratke pozicije pre vikenda.

Analitičari upozoravaju da tržište u mart ulazi s velikim špekulativnim pritiskom. S jedne strane, geopolitičke napetosti i vremenski rizici u Francuskoj, Rusiji i SAD-u pogoduju rastu cena. S druge strane, rekordna globalna ponuda žitarica, prema podacima Food and Agriculture Organization (FAO) veća od 3 milijarde tona, te visoke kamatne stope u Rusiji deluju kao ograničavajući faktori za nekontrolisani rast.

Skuplja energija - skuplja đubriva

Stručnjaci podsećaju na iskustva iz 2022. godine te da rast cena nafte gotovo uvek povećava volatilnost na celom tržištu sirovina. Skuplja energija znači skuplji gas, a gas je temeljna sirovina za proizvodnju azotnih đubriva. Prvi znaci poskupljenja već su vidljivi. Prema izveštaju Argus Media, cena uree u Egiptu porasla je na 505 dolara po toni, dok je pre samo nekoliko dana iznosila 480-485 dolara.

I tržište fosfora je pod pritiskom zbog ograničenog izvoza iz Kine. Cena sumpora u toj je zemlji porasla za oko 5 odsto nakon napada na Iran. To je posebno važno jer je Kina najveći svetski uvoznik sumpora, a oko 40 odsto njenog uvoza dolazi upravo iz zemalja Bliskog istoka.

Prema neslužbenim informacijama, kroz Ormuski moreuz trenutno bi mogli da prolaze samo kineski i ruski brodovi, što dodatno komplikuje globalne lance snabdevanja.

Da li će cene đubriva rasti?

Arkadius Zalevski iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede i prehrambene industrije u Varšavi upozorava da su cene prirodnog gasa na evropskom TTF tržištu već dostigle 40 evra po megavatsatu (2. marta 2026.), a dalji rast ostaje moguć. Ako se više cene gasa zadrže duže vrijeme, porašće i troškovi proizvodnje azotnih đubriva u Evropskoj uniji, što će povećati kolebanje cena upravo uoči sezonskog rasta potražnje.

Ističe i važnost zemalja Persijskog zaliva za globalnu proizvodnju. Katar, Iran, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Oman među najvećim su svetskim proizvođačima i izvoznicima azotnih đubriva i sumpora. Veliki deo izvoza prema Indiji, Brazilu, jugoistočnoj Aziji i Africi odvija se upravo kroz Ormuski moreuz.

Prema podacima FAO-a za 2023. godinu, Saudijska Arabija proizvela je 3,54 miliona tona azotnih đubriva (izraženo u čistom hranivu), Katar 2,59 mil.t, Iran 1,83 mil.t, a Oman 0,94 mil.t. Ukupno su zemlje Bliskog istoka proizvele gotovo 10 mil.t, dok je Evropska unija, poređenja radi, proizvela 8,25 mil.t, a Rusija 12,47 mil.t.

Za sada nema panike na tržištu, ali analitičari savetuju oprez. Ključno pitanje je koliko će dugo trajati sukob. Ako se nestabilnost produži, poljoprivrednici bi se mogli suočiti s višim cenama đubriva pre jesenje sezone, mogućim kašnjenjima isporuka i dodatnim troškovnim pritiscima, posebno u Evropi.

Najveća pretnja ostaje potencijalni poremećaj u transportu, energiji i dostupnosti sirovina. A na globalnom tržištu, svaki zastoj na jednoj od ključnih tačaka, poput Ormuskog moreuza, može imati dalekosežne posledice za proizvodnju hrane širom sveta.