Danski farmer prodao 70 odsto zemlje Nemcima zbog straha od novih propisa

Izglasavanje novog Zakona o đubrenju i stroža pravila u vezi sa emisijom azota Danskog parlamenta, koji stupa na snagu iduće godine, sve više utiču na odluke tamošnjih poljoprivrednika. Jedan od najzvučnijih primera je 41-godišnji Nils Hauge Mikelsen, koji je odlučio da proda oko 70 odsto od ukupno 140 hektara svojih poljoprivrednih parcela nemačkom investicionom fondu Munich Re. Iako je prodao većinu zemlje, Mikelsen ne napušta poljoprivredu. Istu zemlju će nastaviti da obrađuje kao zakupac, piše Farmer.

Prema dostupnim informacijama, nemački investitor za zemljište je trebao da plati oko 245.000 danskih kruna po hektaru, odnosno približno 32.774 evra. Mikelsenu i njegovoj porodici pritom ostaje preostali deo imanja, uključujući kuću i privredne objekte.

Posledice novih propisa mogle bi iznositi milione

Sam poljoprivrednik svoju odluku ne objašnjava potrebom za novcem, već procenom rizika koji donose nova pravila o emisijama azota. Kako je rekao medijima, potencijalne posledice novih propisa po njegovo gazdinstvo mogle bi da se mere milionima, zbog čega nije želeo da budućnost svoje porodice veže za vrednost zemljišta koja je izložena političkim i regulatornim promenama.

Prodajom je smanjio kapital koji mu je bio vezan za zemljište, ali nije izgubio mogućnost da ga koristi. Prema dogovoru sa investitorom, nastaviće da obrađuje istu zemlju kao zakupac.

Radikalna reforma u Danskoj: Premijerka ukinula Ministarstvo hrane, poljoprivrede i ribarstva

"Promena u našim ulaganjima služi da bismo se zaštitili od rizika koje donose odluke donosilaca politika", poručio je Mikelsen.

Naglasio je da prodaja ne znači kraj njegovog poslovanja.

"To znači da i dalje obrađujemo istu zemlju, samo sada kao zakupci, a ne kao vlasnici", objasnio je.

Mikelsen smatra da dansko poljoprivredno zemljište istovremeno postaje sve zanimljivije međunarodnim ulagačima. Jedan od razloga vidi u klimatskim promenama. Danska, prema njegovom mišljenju, zbog svoje klime i geografskog položaja može biti manje izložena nekim rizicima, poput suše, nego pojedine druge evropske poljoprivredne regije.

Sve veći pritisak na tradicionalnu poljoprivredu

Drugi razlog je cena zemljišta. Dok su poljoprivrednici u Danskoj suočeni sa novim regulatornim rizicima, zemljište je investitorima i dalje zanimljivo u evropskom kontekstu. Mikelsen upozorava da su cene poljoprivrednog zemljišta u Nemačkoj u proseku oko 30 odsto više nego u drugim zemljama Evropske unije, što dodatno povećava interesovanje za ulaganja u druge evropske zemlje.

Njegova odluka izazvala je pažnju među danskim poljoprivrednicima. Deo zajednice prodaju većinskog dela imanja jednom od velikih investitora vidi kao znak sve većeg pritiska na tradicionalni model poljoprivrednog gazdinstva. On, međutim, svoju odluku predstavlja drugačije, ne kao odustajanje od poljoprivrede, nego kao prilagođavanje poslovanja novim okolnostima i način smanjenja rizika.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor