Flekavi plodovi su zdravi, prskani nisu - koje su najveće zablude kad je u pitanju karenca?

Period koji mora proći od trenutka primene pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji do trenutka kada se plod smatra bezbednim za ljudsku upotrebu zove se karenca. Laički rečeno, karencu definišemo kao period čekanja od prskanja do berbe, pojašnjava savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Požarevac Violeta Stanković.

Stručnije rečeno, karenca predstavlja period potreban za razgradnju ostataka pesticida na plodovima i izražava se u danima. Nakon ovog perioda, ostaci pesticida na plodovima se potpuno razgrade ili njihova koncentracija padne ispod maksimalne dozvoljene. U oba slučaja plodovi se smatraju bezbednim za ljudsku upotrebu.

Kako se određuje maksimalna dozvoljena količina ostataka pesticida u proizvodima?

Kako smo ranije pisali, da bi MDK (maksimalno dozvoljene količine pesticida) ostale u granicama u kojima su propisane radi očuvanja zdravlja potrošača potrebno je konstantno sprovoditi proveru uvoznih proizvoda i domaćeg tržišta tako što će se vršiti kontrola poštovanja karence, kontrola nedozvoljenih sredstava, kontrola primenjene doze. U Srbiji se sprovodi granični-kontinuirani monitoring kao i povremeni monitoring gde se kontrolišu tržišta.

Pranje ne pomaže

Karenca nam obezbeđuje bezbedne i zdrave proizvode bez obzira na obim i način proizvodnje. Povećana koncentracija ostataka pesticida može izazvati akutno trovanje. Iako su teži slučajevi trovanja nakon samo jednog unosa relativno retki i zahtevaju visoku koncentraciju pesticida, ne treba zanemariti potencijalnu opasnost. Ono što je mnogo opasnije je činjenica da se mnogi ostaci zadržavaju i nakupljaju u organizmu i dugoročno mu nanose veliku štetu. Ovo je posebno važno ako znamo da su mnoga od tih jedinjenja kancerogena.

Inače ne postoji način da se pranjem voća i povrća u potpunosti uklone ostaci pesticida iako neki načini pranja mogu smanjiti njihovu koncentraciju, naglašava požarevački stručnjak.

Koje su zablude?

Kada je u pitanju karenca i uopšte primena pesticida postoji nekoliko čestih zabluda.

Prva i verovatno najveća tiče se tzv. "neprskanih" plodova. Često će vas "stručnjaci" i "pošteni proizvođači" uveravati da su plodovi "neprskani" samo zato što su sitni, deformisani i flekavi. Ružan izgled nije garancija da plodovi nisu tretirani pesticidima. Naprotiv, ružni i flekavi plodovi mogu biti posledica zakasnelog prskanja, smanjenog broja prskanja, korišćenja neispravnih preparata, navodi Stankovićeva.

Druga velika zabluda je tvrdnja da je karenca istekla jer su plodovi ubrani pre više meseci. Najčešće se ova tvrdnja odnosi na jabuku. Obzirom da se ovo voće često čuva više meseci u hladnjačama, mnogi samouvereno tvrde da su se ostaci pesticida razgradili u tom periodu. Ovo jednostavno nije tačno, jer se nakon berbe proces razgradnje zaustavlja i koncentracija ostataka pesticida ostaje nepromenjena.

Treća zabluda jeste da su plodovi nezdravi samo zbog toga što su proizvedeni uz primenu pesticida. Ukoliko se pesticidi primenjuju uz poštovanje preporuka za upotrebu, opasnost po ljudsko zdravlje je minimalna.

Četvrta zabluda, koju često možemo čuti, je da su plodovi proizvedeni po principima organske proizvodnje neprskani i samim tim apsolutno bezbedni. Iako njeni principi obezbeđuju veću bezbednost proizvoda i u organskoj proizvodnji se primenjuju određeni preparati za zaštitu bilja. I ovi preparati, mogu biti toksični za ljude ukoliko se unesu u organizam u većoj koncentraciji. Samim tim i ovde se moraju poštovati sve predviđene mere primene preparata i karenca, ističe požarevački stručnjak.