Globalne cene sirovina i hrane rastu najbržim tempom od 1995. godine

Na globalnom tržištu došlo je do inflacije i postoje opravdani strahovi da to može postati izvor političke nestabilnosti širom sveta, posebno u zemljama koje su zavisne od uvoza. Porasle su cene energije što za sobom povlači rast cena drugih roba.

Cene sirove nafte, metala, žitarica i drugih roba kojima se trguje na međunarodnom planu rastu najbržim tempom od 1995. godine, podatak je koji je objavio japanski ekonomski list Nikkei Asia. 

Uticaj geopolitičkih faktora

Kako se ekonomije oporavljaju od pandemije virusa korona, raste potražnja za pojedinim robama dok istovremeno geopolitički faktori otežavaju čitavu situaciju bez obzira na dovoljne zalihe. 

Navode kako je kompozitna mera cena roba, Refinitiv CoreCommodity CRB indeks porastao je za 46 odsto te predstavlja najveći jednogodišnji porast od 1995. godine, kada su uporedivi podaci postali dostupni.

Posebno su u porastu cene sirove nafte i drugih goriva. Potražnja za tom sirovinom je porasla, dok su ulaganja u ponudu ograničena zahtevom ka dekarbonizaciji ekonomija. Tenzije između Rusije i Ukrajine dodatno su podstakle rast cene prirodnog gasa.

Niz lančanih rekacija

Nedostatak radne snage i poremećaji u lancima snabdevanja su rezultirali dodatnim pritiscima na ravnotežu između ponude i potražnje. Čitav je niz lančanih reakcija koje su dovele do poremećaja na tržištu. Topionice aliminijuma koriste ogromne količine električne energije i zbog toga su bile primorane da smanje proizvodnju kako troškovi proizvodnje rastu, stvarajući nestašicu metala. Rast cena prirodnog gasa dovele su do povećanja cene amonijaka, koji je sirovina za mineralna đubriva, što je na kraju dovelo do rasta cene žitarica.

Svetska proizvodnja žitarica će dostići rekordne prinose?

Međunarodni monetarni fond procenjuje da će globalni ekonomski rast biti smanjen za 0,5 procentnih poena ako cene energije ostanu na sadašnjem nivou.

Najviše su pogođene zemlje siromašne resursima, bez vlastite proizvodnje.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju od 143 svetske nacije i samoupravne regije, 47 se oslanjalo na uvoz za više od polovine svojih energetskih potreba u 2019. godini.