Gulan: Srbiji treba 600.000 hektara organske proizvodnje

Potencijal za razvoj organske poljoprivrede u Srbiji postoji, ali je trenutno tek 0,4 odsto zemlјišta pod organskom proizvodnjom. Evropski prosek je od pet do šest odsto. Vrednost godišnjeg izvoza je 20 miliona evra, koliko iznosi izvoz konvencionalnog smrznutog voća jedne kompanije iz Srbije, piše Branislav Gulan za Makroekonomiju. Smatra da bi organsku proizvodnju, sa sadašnjih 15.000 hektara,  trebalo podići na 600.000 hektara u Srbiji.

"U Srbiji postoji potencijal za razvoj organske proizvodnje, s obzirom na to da je sedam odsto površina zaštićeno zemlјište, idealno za takvu vrstu proizvodnje. Proizvođači ocenjuju da nema uspeha bez znatne podrške države u toj oblasti. Trebalo bi da raste onaj deo proizvodnje koji se odnosi na potencijalnu preradu. Dobro je što svaki domaći proizvođač, kojih ima oko 3.000, može ipak da nađe tržište za sebe", piše Gulan.

Organska proizvodnja moguća u zaštićenim područjima

U Austriji između 20% i 30% površina pod organskom proizvodnjom

Tržište organskih proizvoda u svetu najbrže raste. Njegova vrednost u Nemačkoj iznosi devet milijardi evra, što je više nego u SAD. U pojedinim zemlјama Evrope, kao što je Austrija, između 20 i 30 odsto površina je pod organskom proizvodnjom. Najviše šansi domaći proizvođači imaju na tržištu EU, zbog njegove blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i potreba evropskog potrošača.

Organska proizvodnja = održivi razvoj

Srbija je 2017. godine razvila softver za praćenje organske proizvodnje, u okviru digitalizacije polјoprivrede. Na šest lokacija više od 1.000 proizvođača preuzelo je aplikaciju na mobilni telefon. Ideja je da organska proizvodnja bude odlično sredstvo i za ostvarivanje cilјeva održivog razvoja.