I krtice i bakterije su važni, živi organizmi zemljišta

"Živo zemljište osnova je poljoprivredne proizvodnje. Ova tvrdnja, često može zvučati kao prazna fraza, ali ipak je to najdublja istina. Stoga je "oživljeno tlo", ono koje se razvija usled pažljivog bavljenja poljoprivredom, ključ uspeha svakog dobrog poljoprivrednog gazdinstva. Prskanje pesticidima, upotreba mineralnih đubriva, specijalnih mašina, hormona i ostalog čime se danas služi konvencionalna poljoprivreda, samo su "stubovi" kojima se takva proizvodnja podupire, što je ujedno dokaz, da je takvo zemljište bolesno", reči su doktora biodinamike, Rudolfa Štajnera kojih postajemo sve više svesni u poslednje vreme.

Od bakterija preko "kravica tla" do krtica

Žive organizme zemljišta čini pet vrsta. 

1. bakterije i aktinomicete (oko 40 %) važne su za razgradnju materije i za fiksaciju azota iz vazduha. Aktinomicete se odlikuju sposobnošću razgrađivanja teško razgradivih jedinjenja koje ne može razgraditi niti jedna druga grupa organizama (npr. dlake, čekinje, hitin). One zemljištu daju "miris šumske zemlje"
2. alge i gljive (oko 40 %). Za razliku od ostalih mikroorganizama tla, alge mogu obavljati fotosintezu i same proizvoditi potreban šećer (ugljenik) dok gljivice žive većinom u kiselim zemljištima i specijalizovane su za razgradnju biljnog materijala, posebno onog bogatog ligninom
3. gliste (kišne gliste - oko 12 %) od izuzetnog su značenja za svako tlo. One usitnjuju organsku materiju, luče kalcijum, i tako slepljuju čestice gline i humusa u stabilni tzv. glineno - humusni kompleks koji je vidljiv u obliku gomila i nepravilnih mrvica, koje gliste iznose na površinu zemljišta. U dobrim tlima na kvadratnom metru do 30 centimetara dubine, može se naći preko stotinu glista. Povremeno ih u literaturi, zbog izrazito korisnog rada zovu i "kravicama tla"
4. sitne životinjice (mezofauna - oko 3 %). Među ovima su najpoznatije nematode, grinje i neke grupe insekata. Njihova uloga je raznovrsna, ali uvek povezana sa razgradnjom organske materije
5. krupnije životinje (makrofauna - oko 5 %). Ovde ubrajamo pauke, stonoge, mrave, puževe, krtice i sl. Uloga im je slična kao i kod manjih organizama.

Snažna borba za opstanak koja obogaćuje zemlju 

Svaki od ovih organizama ima određeni zadatak u tlu, a najvažnije su:

• usitnjavanje mlade organske materije, usled čega se ujedno povećava i površina dostupna mikroorganizama
• dalja razgradnja (mineralizacija) organske materije
• transfromacija organskih jedinjenja u humusne
• mešanje, transport i povezivanje organskog i mineralnog dela zemljišta
• transport  mikroorganizama u tlu
• stvaranje i održavanje pora zemljišta, što je značajno za obezbeđenost vodom i kiseonikom
• skladištenje minerala (hraniva)

Svakako, potrebno je naglasiti, da se organizmi tla ne hrane samo mrtvom organskom materijom, obzirom da su neki od njih i predatori već između njih postoji "prehrambeni lanac" i snažna borba za opstanak.

Kako izgraditi farmu glista?

Organizmi tla, osim što razgrađuju organsku materiju i izgrađuju humus, istovremeno izlučuju i ugljen dioksid, organske kiseline i druga jedinjenja, koja "nagrizaju" minerale tla i tako oslobađaju hraniva i to ne samo iz humusa već i iz mineralnog dela zemljišta.

Na jednom hektaru zemljišta ima preko 4 tone glista

Zbog toga bi, podsetimo, ostatke nakon žetve svakako trebalo vratiti u tlo. Danas se vraća vrlo malo organske materije u zemljište, na primer zrelog stajnjaka. Svesni podatka da je odnos slame i zrna (prinosa) uglavnom 1:1, treba znati da je spaljivanje slame i strništa čisti gubitak od oko 5 - 8 tona organske mase po hektaru.

Pališ strnište? Sam si sebi najveći neprijatelj!

Po jednom hektaru zemljišta, srednjeg kvaliteta, u dubini od pet do dvadeset centimetara prema istraživanjima zemljišta, nalazi se oko 140 kilograma algi i oko 10.000 kilograma raznih gljivica i bakterija. Takođe, po jednom hektaru zemljišta istog kvaliteta i na navedenoj dubini sloja tla, nalazi se oko 4.200 kilograma glista i drugih beskičmenjaka. Kada se uzmu svi navedeni parametri flore i faune, računajući i razgradnju biomase, ukupna količina živih organizama bitnih za održavanje i opstanak prirodne plodnosti poljoprivrednog zemljišta, iznosi oko 25.000 kilograma po hektaru.

Autor: diplomirani inženjer agronomije, Ljubomir Duvnjak