Između njiva: Mukotrpna svakodnevica dve sestre poljoprivrednice

Celo detinjstvo, a i dobar deo mladosti, provodio sam kod maminih roditelja. Naravno, osim kada sam morao u školu. Deda i baka bili su pravi pripovedači. Naslušao sam se priča o svađama u porodici, životu, nemaštini i brojnim lepim, ali i ružnim stvarima kroz koje su njih dvoje prošli.

Deda je bio iz bogate kuće, pre svega ugledne seoske porodice. Baka nije. Budući da su se venčali u posleratnom vremenu, kada je nemaština bila velika, svi u dedinoj velikoj porodici - petoro braće i dve sestre - bili su protiv toga da se njih dvoje uzmu. Razlog je bio mali miraz. Ali deda se nije dao omesti.

Iz sirotinjske kuće

Budući da je došla iz "sirotinjske“ kuće, a deda je bio zaposlen, većinu poljoprivrednih poslova koje bi inače radili muškarci, poput oranja sa konjima, radila je sama. I da, ne zaboravim, svi su oni do jednog trenutka živeli zajedno. Njene jetrve, žene muževljeve braće, očigledno su donele dobar miraz, pa nisu bile žene - od posla.

Svaki put kada se setim svoje bake, koje nema već dve decenije, pomislim na težak, težački život koji je vodila. Ali ona ga nikada nije tako prikazivala, upravo suprotno. Kada je sa setom pričala o ta dva konja sa kojima je orala, uvek bi joj se zacaklile oči.

Gledajući glavne junakinje, sestre Anu Madureiru da Rošu i Mariju Gloriju Madureiru, u dokumentarnom filmu "Između polja“ (Entre Leiras), koji je 2020. godine režirala Klaudija Ribeiro, setio sam se svoje bake.

Sestre žive i rade u Passinhos de Cima, malom i izolovanom selu u unutrašnjosti severnog Portugala. Tamo živi tek tridesetak ljudi, a svakodnevni život meštana u velikoj meri zavisi od onoga što mogu da proizvedu na sopstvenoj zemlji.

Naslov "Između polja“ (Entre Leiras) upućuje na leiras, manje obrađene površine zemlje, odnosno njive ili poljoprivredne parcele između kojih se odvija gotovo ceo život glavnih protagonistkinja.

Za Anu i Gloriju poljoprivreda nije samo zanimanje niti način zarade. To je način života koji poznaju od detinjstva i koji određuje njihov svakodnevni ritam. Od ranog jutra do završetka dana rade na zemlji, a ono što im je potrebno u velikoj meri dolazi upravo sa njihova gazdinstva. Film tako ne govori samo o poljoprivrednim poslovima, nego i o ljudima čiji su život i identitet neraskidivo povezani sa zemljom.

Njihovo selo, smešteno je između reka Douro i Tamega. Kuće i obradive površine rasute su po padinama, a izolovanost mesta naglašava koliko su stanovnici upućeni jedni na druge i na ono što mogu da proizvedu. Do sestara jednom nedeljno dolaze pekar, trgovac i prodavac ribe, a posećuju ih i njihova djeca. Većina ostalih svakodnevnih potreba proizlazi iz zemlje koju obrađuju.

Jednostavnost života na selu

Upravo ta jednostavnost njihovog života jedna je od glavnih tema dokumentarca. Ana i Glorija prikazane su kao ono što jesu - poljoprivrednice koje rade na sopstvenoj zemlji. Njihov posao nije filmski ulepšan. Vidimo naporan fizički rad, umor, blato, alat i svakodnevne obaveze Film zato izbegava sliku sela kao idiličnog prostora u kojem vreme stoji. Umesto romantizovane slike ruralnog života, Ribeiro pokazuje koliko je takav život zahtevan.

Jedan od važnijih motiva filma je i odnos prema ljudima koji rade na zemlji. U razgovorima sestara pojavljuje se osećaj da ih deo društva potcenjuje zato što žive i rade na selu. Posebno se izdvaja trenutak u kojem govore o predrasudama prema ljudima koji se bave poljoprivredom i smatraju ih neukima. Istovremeno, ovo nije film koji svoje protagonistkinje pokušava da prikaže kao muzejske ostatke nekog nestalog vremena.

Trovanje raja - o zemlji, pesticidima, novcu i zajednici koja traži svoja prava

Posebno je zanimljiv način na koji Ribeiro prikazuje fizički rad. U pojedinim prizorima polje postaje gotovo geometrijska slika, dok voda pri navodnjavanju, sunčeva svetlost, zvuk životinja i udaljeni zvukovi mašina stvaraju mirne, gotovo poetske prizore. Ipak, ta lepota nikada potpuno ne skriva težinu posla. Upravo suprotno, kontrast između lepog pejzaža i napornog rada jedna je od jačih strana filma.

Svedočanstvo o jednom načinu života

Rediteljka svesno izbegava preterano ulepšavanje ruralnog pejzaža. Poslovi koje sestre obavljaju možda se na prvi pogled čine običnima, ali kada ih kamera posmatra mesecima, dobijaju novu vrednost. Ono što bi bez filma prošlo kao još jedan dan rada, na njivi postaje svedočanstvo o jednom načinu života.

U tome je možda i najveća snaga "Između polja“. Film pokazuje dve žene koje ustaju, odlaze na zemlju, rade, razgovaraju, hrane se, odmaraju i ponovo rade. Njihov život se odvija prema godišnjem ciklusu zemlje, a ne prema ritmu savremenog grada. Ali ovo nije nostalgičan film, iako sam se ja tako osećao dok sam ga gledao. Njegove protagonistkinje nisu prikazane kao relikt prošlosti, nego kao žene koje imaju svoj stav, humor, dostojanstvo i jasnu svest o vrednosti posla koji rade.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor