Kako spasiti brak: Zalivati vodom iz kante ili iz creva?

Leto je i kalendarski počelo, temperature ga opravdavaju, kiša je ponegde opet na vidiku, ali ima i područja gde je već sada potrebno zalivati biljke. Posebno ako su sveže posađene ili niste među onima na čiju je baštu poslednjih mesec dana pala ogromna količina padavina. 

Svake godine se postavlja isto pitanje, s kakvom vodom i u koje doba dana zalivati. A da odgovor nije ni malo jednostavan, dokazuje nedavna objava na Fejsbuk grupi "Od našeg grunta do vašeg stola". 

Pomagajte, napeto je

"Pozdrav, dilema između mene i muža, on bi zalivao baštu sa crevom, ja ne. Kako Vi zalivate, samo kod korena ili prskate po biljkama? Pomagajte jer je napeto", napisala je članica nakon čega su usledili brojni komentari i saveti. 

Pa tako jedni zalivaju s odstajalom vodom, pod koren jer inače plamenjača ne gine, drugi savetuju da se paprika može zalivati i po lišću, treći ipak preporučuju montiranje roto prskalice na bunar koja zaliva u ranim jutarnjim ili večernjim satima. 

E, ovaj je komentar izazvao najburniju raspravu jer ispada da je upravo to muževa namera, kako bi olakšao posao zalivanja. Ali, ubrzo su se javili oni koji upozoravaju na plamenjaču u takvim uslovima. 

Ne navodnjavaju se sve biljke jednako

Zaista, primena prskalica je efikasna, ali ima i dosta mana. Od kapi na površini listova nastaju opekotine, a suvišna vlaga na površini biljaka je okidač za pojavu biljnih bolesti na listovima i plodovima.

Takođe, ne vole sve biljke jednak način navodnjavanja.

Kulture poput paradajza, paprike i patlidžana najbolje je navodnjavati kapanjem ili zalivanjem uz koren jer im je potrebna veća količina vode u zemljištu, a na taj se način ne kvase nadzemni delovi i manje je vlage u vazduhu koja pospešuje razvoj bolesti. Kupusnjače, zelena salata i krastavci zahtevaju vlagu u zemljištu i vazduhu, te se preporučuje njihovo zalivanje kišenjem.

Za zalivanje treba izbegavati najtoplije delove dana i obavljati ga vrlo rano ujutro ili uveče, pri zalasku sunca što je ovih dana oko 20.40 sati, ne ranije. 

Voda za zalivanje ne sme da bude vrela, pregrejana. Ako stoji celi dan na Suncu, pre zalivanja je razblažite s hladnom. Takođe ne treba biti ni previše hladna, direktno iz bunara, posebno ne u slučaju ako je prskalica instalirana na bunarsku vodu. 

I količine vode zavise od biljne vrste. Neke imaju dublji koren i snabdevaju se vlagom iz dubinskih delova, a druge plići pa ih je potrebno češće zalivati.

Ako ste propustili: Zalivanje povrća - kako to voli paradajz, a kako paprika, krastavci?

U zadržavanju vlage u zemljištu će vam pomoći malčiranje, odnosno prekrivanje zemljišta oko biljke slamom, travom, lišćem i drugim materijalima, a kod pojedinih kultura i nagrtanje.

Nadamo se da će gruntovčanka naći kompromis sa svojim suprugom na dobrobit i njihove bašte i braka.   

A kako vi zalivate, pišite nam u komentarima ispod teksta.