Kišomer pouzdan za poljoprivrednike Obrenovca, ali ovde godine nedovoljno kiše?

Dok pola Srbije vodi borbu sa poplavama, a veći deo sa problemima zbog neprestanih kiša tokom ovog proleća, koje odlažu berbu voća i povećavaju stepen oboljevanja biljaka, Obrenovac muči muku sa sušom. Iako je poljoprivreda 'fabrika na otvorenom', proizvođači raznim metodama pokušavaju da se klimatskim promenama dovijaju. 

Zoran Topalović u svom domaćinstvu u Grabovcu ima kišomer i tvrdi da je kiša koja je pala, više nego dobrodošla. Grabovac je povrtarski kraj koji je ovog proleća kiša zaobilazila sve do početka juna kada je pala prva veća kiša, tačno 16 litara po metru kvadratnom koliko je u kišomeru izmerio Zoran Topalović poljoprivrednik iz ovog kraja.

Evropi preti suša i ove godine?

"Palo je 16 litara kiše po metru kvadratnom što nam je tada na početku juna delovalo kao poslednji spas za sve useve, inače smo bili u strašnom deficitu što se ticalo padavina od početka ove godine, pa smo mislil da od povrtarskih i ratarskih kultura neće biti ništa, srećom ova kiša nas je razuverila", ističe Zoran.

U kišomer mogu da se pouzdaju

Kao i nekad tako i danas jedna od glavnih briga na pameti poljoprivrednika je kakvi su bili, kakvi jesu i kakvi će biti mikroklimatski uslovi za poljoprivrednu proizvodnju. Nije bez razloga, zato što mnoge agrotehničke operacije zavise od temperature i vlažnosti vazduha. Kišomer je pokazatelj svim poljoprivrednicima kakva je situacija i ima li dovoljno vlage u zemlji, Zoran ga je kupio pre više od deset godina, i kaže da se u njega prilično može pouzdati. 

"Imao sam najpre jednu verziju koja je kupljena na novosadskom sajmu, ali je njega polupao led, a ovaj kišomer sam kupio preko inetrneta. Nije to skupo, to je komad plastike koji završava posao što se tiče kiše i količine padavina. Imamo komšiju koje živi malo zapadnije od nas, koji takođe ima kišomer i često upoređujemo, a kod njega je palo 30 litara kiše." 

Ne gledaju više u nebo, već zalivaju

Kiša je dobrodošla svakako iako u velikim količina, tokom zime nisu zabeležene velike količine padavina. Ono što je posebno pogodovalo poljoprivrednicima iz Obrenovačkog kraja, jeste da nije bilo grada, odnosno da su gradne padavine na vreme sprečene. 

Ko, šta i koliko čini na protivgradnoj zaštiti Srbije?

"Prošli smo zimu koja nije imala uopšte snega, plus je veoma veliki deficit kiše i zemljišne vlage. Palo je oko 50, 60 litara kiše tokom maja što je za biljni svet predstavljalo malo, tako da je ova količina padavina bila dobrodošla", ističe ovaj domaćin. 

Ipak potrebni bazeni sa akumuliranom vodom

I zato Topalovići ne gledaju u nebo već povrće na svom imanju redovno zalivaju, oni se bave proizvodnjom povrća i koriste sisteme za zalivanje kao i iskopane bazene sa akumuliranom vodom. Zbog poljoprivrede Zoran se zainteresovao i za meterologiju.

"Ja sam inače još davno od neke 2005, 2006 godine član meteroloških foruma i to baš pratim kao i matematičke modele koje izbacuju kao i razne ortografske karte. Mi se bavimo pretežno povrtastvom, imamo svoje plastenike u kojima gajimo sezonsko povrće tokom cele godine, trenutno su nam u funkciji dva velika plastenika u kojima uzgajamo paradajz, krastavac, kupus, papriku." 

Za područje Obrenovca prosečna količina padavina na godišnjem nivou iznosi 320 litara, kaže naš sagovornik i dodaje kao što je to slučaj svake godine, priroda nadoknaditi ovaj gubitak.