Koje preparate za zaštitu bilja od danas više ne smemo da koristimo?

Za naše poljoprivrednike zabranjena je upotreba ukupno 109 preparata za zaštitu bilja. Ti preparati su na bazi devet aktivnih materija namenjenih suzbijanju prouzrokovača bolesti i osam za suzbijanje štetočina. Za pojedine aktivne materije zabranjena je upotreba još u aprilu, junu i avgustu, ali za većinu dozvoljena primena je istekla danas (9.11.).

"Sada će se, na primer, iz primene povući jedan široko rasprostranjeni fungicid na bazi mankozeba. Koliko je on značajan govori činjenica da 34 preparata su u našoj zemlji registrovana na bazi ove aktivne materije. On se koristi i u povrtarstvu i u voćarstvu i u ratarstvu i zaista naši proizvođači sada moraju da dođu do tih informacija", rekla je Rukovodilac Poljoprivredno-izveštajne službe Milena Marčić za RTV.

Pored mankozeba, od danas više ne sme da se koriste preparati na bazi alfa-cipermetrina, diflubenzurona, etoksazola, fosmeta, imidakloprida, indoksakarba, zeta-cepermetrina u grupi insekticida. Zatim u grupi fungicida u zabrani su oni na bazi ciprokonazola, famoksadona (u mešavini), flutriafola, miklobutanila, prohloraza i tiofanat-metila.

Šta stoji iza skandala o prisustvu i sadržaju hlorpirifosa u srpskom voću?

Podsetila je i da je hlorpirifos, zbog kog su vraćene pošiljke našeg voća na granici sa Hrvatskom izbacili iz preporuka još pre dve godine jer su liste naših sredstava usklađivane sa sredstvima registrovanim u Evropskoj uniji.

Kako lista preparata ne postoji u elektronskom izdanju, iz PIS-a su Agroklubu dostavili fotografije naziva istih, koje se nalaze u fotogaleriji ispod teksta.

Podsetimo i da je Uprava za agrarna plaćanja raspisala tender za nadogradnju informacionog sistema za kontrolu prodaje i upotrebe sredstava za zaštitu bilja, kao i za obračun i isplatu refakcije plaćene akcize na derivate nafte koja se koristi u poljoprivredi. 

Šta mislite o ovoj temi, stavite u komentaru ispod teksta.