Milan Dragić posle mature planira da se bavi agrarom na porodičnom imanju

Milan Dragić iz Ruskog sela u Tehničkoj školi u Kikindi uči o elektronici na vozilu, a čim završi srednju školu, čeka ga stalan posao na porodičnom imanju. Kaže da se ne plaši teškog rada i da traktor vozi od malih nogu.

Zaljubljen je u poljoprivredu, odlučan da ostane na selu. Ne želi da radi u auto-servisu niti u nekoj prevozničkoj firmi, već na porodičnom imanju sa ocem i stricem, a to je planirao još dok je bio osnovac. "Odmalena volim poljoprivredu i to je moje opredeljenje. Nijednog trenutka nisam planirao nešto drugo. Studiranje me ne zanima. Tokom dve godine srednje škole nijednog momenta nisam bio u dilemi i nisam se predomislio. To je moja konačna odluka," kaže Milan. 

Do kraja godine dve mere podrške mladima u agraru

Već sa deset godina vozio traktor i išao u atar 

Svestan je kaže da na njivi ima dosta teškog rada i da će dosta toga zavisiti i od vremenskih uslova, ali smatra da će sve biti u redu, jer drugačije ne može biti ukoliko neko radi ono što najviše voli. "Kad se posao voli, onda je manje teško i sve nekako dođe na svoje. Nije mi teško da ustanem rano i već u sedam idem na njivu. Sad se radi spremanje oranica za jesenju setvu pšenice i svi smo u tom poslu. Rado pomažem i vozim sva četiri traktora koje imamo. Kombajn manje, ali znam i njime da upravljam. Vozač sam postao sa deset godina i već sam tada išao u atar," priča za Večernje novosti Milan.

Kad je bio dete među igračkama je, kao i svaki dečak, imao autiće, ali je u njegovom dečjem voznom parku, ipak, najviše bilo traktora. Već tada je zavoleo zvuk tih moćnih mašina ispred kuće. Znao je kad otac odlazi na njivu i kad se vraća. Milanova majka kaže da još kada je bio osnovac znao na poslednjem času kada je to bilo fizičko, da zamoli nastavnika da ga pusti da bi išao da radi na njivi, jer se bere kukuruz. I nastavnik, šta će, kaže mu: "Pa dobro, ovo ti nije najvažniji predmet, idi ti radi," prepričava Milanova majka.

Mladim poljoprivrednicima najteže da kupe novu mehanizaciju

Milan i njegov brat obrađuju 150 jutara zemlje 

Njegova sestra studira na Višoj školi za obrazovanje vaspitača, ali njega studije ne zanimaju. Milan smatra da od poljoprivrede može lepo da se živi. "Naša porodica živi solidno i ja sam zadovoljan. Zato me drugi poslovi ne zanimaju. Imam sve uslove da radim ono što i otac i stric na našem zajedničkom imanju," poručuje mladi Milan Dragić, koji ima jasan cilj i zna kako će ga ostvariti.

Brat i on zajedno obrađuju 150 jutara zemlje. Imaju svoju mehanizaciju i rade onoliko koliko sami mogu da stignu, bez plaćanja drugih radnika. Zato ne misle mnogo da proširuju imanje. Seju pšenicu, kukuruz i suncokret. Na kraju zaključuje da je potrebno da država daje zemlju u zakup na duži period, kako bi mladi ljudi ostali na selu.