Na njivama sve manje mladih ljudi

Na severu Banata mala je zainteresovanost za sezonske poslove koji se tiču poljoprivrede, a najmanje ima mladih ljudi u tom delu Vojvodine, koji se opredeljuju da leto provedu radeći na njivi. Uglavnom su u toj vrsti posla prisutni zaposleni koji su stariji od 50 godina.

Mladi poljoprivrednici širom Evrope imaju iste probleme

Mladi posle nekoliko dana, odustaju

Bez obzira na to što visoke temperature nisu baš pogodne za starije ljude koji 30 i više stepeni podnose teže od mladih osoba, na njivama se najčešće mogu zateći upravo oni koji su stariji od 50 godina ili su penzioneri ili im do penzije nedostaje još nekoliko godina. Mlađa populacija, za koju se pretpostavlja da mnogo lakše može da podnese takve vremenske uslove i da im se prilagodi, uglavnom se odlučuje za druge vrste poslova.

Poljoprivrednik Stojan Tenkeš navodi da mladi ljudi, i kad odluče da se prihvate poljoprivrednih poslova, odustanu posle nekoliko dana.

"Mladi ljudi neće da rade, par dana rade, pa odu, teško im je. Sve je to spalo na nas, vidite i sami da su to samo stariji ljudi", kaže Stojan Tenkeš.

I drugi poljoprivrednici iz ovog kraja Srbije potvrđuju da mladih ljudi sve manje ima u poljoprivredi. Kako objašnjava Iboja Stojanović, uslovi za rad nisu nimalo laki, a za količinu novca koju bi mogli da dobiju za ove poslove mladi, po njenim rečima, ne žele da rade. Dodaje da je u poljoprivrednim poslovima prisutna uglavnom starija populacija.

Potencijal mladih koče problemi

Nije lako pronaći kvalifikovane radnike

Kada je u pitanju povrtarstvo, veoma je teško pronaći kvalifikovanu i odgovarajuću radnu snagu, posebno u toku sezone, navodi Dejan Ugrešić.

"Javlja se onaj problem koji se kod nas dešava već godinama, a to je odlazak mladih van granica Srbije. Verujte mi, jako je veliki problem naći mlađe ljudi koji bi hteli, koji su željni da rade ovaj posao", napominje Dejan Ugrešić.

Po satu se poslovi na njivama, u baštama i voćnjacima plaćaju između 200 i 230 dinara, što je više nego prošle godine. Proizvođači kažu da bi sat mogao da bude plaćen i 300 dinara ukoliko bi troškovi proizvodnje bili manji i ako bi plasman proizvoda bio sigurniji, ali navode da je veoma teško sve to uklopiti.

"Za razliku od prošle godine, cena po satu je nešto viša i sada je više od 200 dinara. Mislim da je nekada i to malo, i ja radim ovaj posao godinama i znam da je jako teško biti na suncu i raditi", dodaje Ugrešić.

Iako poljoprivreda zahteva veliki fizički napor i bez obzira na to što takav posao može biti težak i za organizam, oni koji ga rade godinama i dočekali su starije doba u toj sferi, ne žale se ističući da su navikli na takav posao i način života. Optimizam ih ne napušta i i dalje su na njivi sa istom energijom i voljom, prenosi RTV.