• Kompost
  • 11.09.2021. 14:00

Odlike komposta i koji su uslovi potrebni za proces razgradnje?

Pri jačem stisku materijala šakom ne treba da se pojave više od dve-tri kapi vode, a pri prestanku stiska materijal treba da zadrži oblik dobijen pritiskom i ne sme se rasipati.

Foto: Depositphotos/PinkBadger
  • 148
  • 7
  • 0

Kompost je jedna vrsta organskog đubriva, sličan humusu karakterističnog mirisa zemlje. Kao đubrivo može imati značajnu ulogu u organskoj proizvodnji, konvencionalnoj, na malim površinama, u baštama, za cveće… Velika količina organskog otpada na poljoprivrednom gazdinstvu i u domaćinstvu se ne iskoristi, svedoci smo da se čak pali, baca. Prisetimo se da se u Srbiji godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 kilograma po stanovniku.

Taj otpad može da se podvrgne procesu biološke razgradnje organske materije, pojašnjava stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredno stručne službe Loznica Zlatica Krsmanović.

Uskoro izmena Zakona o upravljanju otpadom - baci se 250.000 tona hrane

Organski otpad čini čak 50 odsto otpada u stanu, kući, svakom domaćinstvu što uglavnom predstavljaju otpaci od hrane. Kompostirati se može čak i u stanu, a naravno u dvorištima kuća i na poljoprivrednom gazdinstvu. Za ovaj proces neophodno je prisustvo aerobnih mikroorganizama, odnosno prisustvo vazduha i vlage. Osnovna razlika između ovog procesa i prirodnog razlaganja jeste u tome što je prvi pomenuti proces kontrolisan. Za kompostiranje je pored organske materije neophodan kiseonik, voda i mikroorganizmi. Tim procesom se razvija toplota. Uglavnom se koristi materijal koji je lako razgradiv.

Grančice, otpad, tanak sloj zemlje

Za početak važno je odabrati mesto. Najbolje je da to bude ispod neke krošnje drveta, na suvom zemljištu. Komposter se može napraviti od drveta, pletene žice, buradi, starih guma, ukopati u zemlji ili na površini zemlje. Važno je da postoji mogućnost mešanja smese i provetravanja. Po dnu se prvo poređaju grančice, na koje se naizmenično slaže baštenski i kuhinjski otpad debljine oko 15 cm, pa tanak sloj zemlje.

Nisu sve organske materije za kompostiranje. One koje jesu su ostaci voća i povrća, ljuska od jaja, dlake, ostaci čaja i kafe, ostaci cveća i povrća, lišće, ostaci pokošene trave, grančice, slama, seno, piljevina, iglice četinara, strugotina, kora drveta, ostaci papira i kartona. U ovu smesu ne treba koristiti meso, kosti, kožu, ostatke ribe i mlečnih proizvoda, gume, različite ambalaže osim drvene i papirne, opasan kućni otpad, bolesne biljke i korove sa razvijenim semenom, lišće oraha, staklo, cigarete.

Kompost: Izbegavati lišće oraha i proizvode životinjskog porekla

Treba voditi računa o veličini organske materije. Usitnjavanjem krupnijeg materijala povećava se brzina kompostiranja jer se gomila brže zagreva. Gomila treba da je uvek optimalno vlažna. Previše vlage stvara gustu i lepljivu masu što smanjuje protok kiseonika i zaustavlja aerobni proces. Sa druge strane, previše suv materijal usporava proces razgradnje ili do njega i ne dolazi, objašnjava Krsmanovićeva.

Važnost vlage i spoljne temperature

Optimalna količina vlage je između 40 i 60 odsto, što se može odrediti dodirom. Pri jačem stisku materijala šakom ne treba da se pojave više od dve-tri kapi vode, a pri prestanku stiska materijal treba da zadrži oblik dobijen pritiskom i ne sme se rasipati.

Za rad mikroorganizama koji treba da započnu i završe proces razgradnje potreban je kiseonik. Ako njegova koncentracija padne ispod pet odsto proces postaje anaeroban i stvaraju se gasovi metan i vodonik sulfid koji su neprijatnog mirisa. Kako bi se ovo izbeglo, potrebno je povremeno prevrtati gomilu i dodati strukturni materijal kao što su suvo lišće, slama, seno i grančice.

Najpovoljnija spoljašnja temperatura vazduha za kompostiranje je u intervalu 20 do 25 stepeni. Viša temperatura može da dovede do isušivanja materijala i zaustavljanja procesa, dok zimske temperature usporavaju biološke procese u toj masi. Ako su klimatski uslovi povoljni, za dva do tri dana, otpadni materijal će se, usled delovanja mikroorganizama, zagrejati na temperaturu od 40-50 stepni. To dokazuje da je proces razgradnje organske materije počeo.

Ako se gomila rasipa, znači da je suva i potrebno je postepeno dodavati vodu ili vlažan zeleni otpad. U slučaju da se materijal ubuđao ili se cedi voda prlikom stiska šakom, treba dodati lišće, slamu, grančice i drugi suvi materijal i izmešati, kako bi uspostavili optimalnu vlažnost.

Dodavanje mikroorganizama putem inokulanata za ubrzan proces

Kompost je zreo nakon šest do 12 meseci kada se proseje i koristi za đubrenje ili kao supstrat u proizvodnji. Masa treba da je pokrivena, ne treba je pritiskati jer se time smanjuje količina kiseonika u smesi. Gomila vrlo često privlači muve i druge insekte što je normalno, a može se češće prekrivati tankim slojem zemlje. Postoje načini da se kompostiranje ubrza.

To je pre svega dodavanje mikroorganizama putem inokulanata koji ubrzavaju mikrobiološku aktivnost i usmeravaju proces kompostiranja u cilju dobijanja mase ujednačenog kvaliteta. U organskoj proizvodnji kompost može biti od velike koristi. Služi kao đubrivo, kao sastavni deo supstrata za sadnju i kao materijal za zastiranje zemljišta. Važno je podstaći proizvođače da ga prave jer može biti značajno kako sa aspekta đubrenja tako i sa aspekta zaštite životne sredine, podstiče loznički stručnjak. 


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Kompost Razlaganje materije Zlatica Krsmanović Sitno granje Organski otpad Supstrat


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...