Ova godina je ekstremna, ali neće biti usamljen slučaj?

Šta godine 2000, 2001, 2014, 2018. i 2019. imaju zajedničko? Kako ukazuje savremena meteorologija, ove godine su one koje su u poslednjih četvrt veka bile - ekstremne. Preciznije: tokom njih bilo je zabeleženo između 30 i 50 odsto više ekstremnih prilika (suša, toplotnih talasa, obilatih padavina) u odnosu na prosek druge polovine 20. veka, piše za Klimu 101 doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu Milica Tošić.

Prema dokumentima Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), ekstremni vremenski događaj je definisan kao "događaj koji je redak na određenoj lokaciji i u određenom trenutku u toku godine", a ekstremni klimatski događaj kao "obrazac ekstremnog vremena koji traje neko duže vreme (npr. tokom godišnjeg doba)".

I jedni i drugi ekstremi su retki događaji, sa velikim odstupanjima u odnosu na klimatologiju za dato mesto i vreme - u pitanju su, naravno, događaji poput poplava, suša, toplotnih talasa, ekstremno visokih (ali i niskih) temperatura i slično koji imaju najveći uticaj na različite sektore društva, od poljoprivrede do energetike i zdravstva.

Poslednje dve decenije od suša do poplava

Srbija je poslednjih godina imala nekoliko slučajeva ovakvih složenih ekstrema, gde se naravno nameću poplave 2014. godine kao najrazornije. Po savremenim meteorološkim merenjima, naša zemlja je u poslednjih 20 godine osetila češće i intenzivnije toplotne talase, suše i poplave.  

Voda nosi u Vrnjačkoj Banji, poplavljena Župa, kritično u Kosjeriću

Učestalost ekstremnih događaja i ekstremnih godina nastaviće da raste u 21. veku - koliko tačno, zavisi od zaustavljanja emisije gasova staklene bašte. 

Prema pesimističnom scenariju, rezultati regionalnih klimatskih modela nam ukazuju da u proseku, do kraja dvadeset prvog veka, možemo očekivati povećanje od 20 odsto u združenim klimatskim ekstremima. To bi onda značilo da bismo u toku jedne godine u proseku osećali ekstremne meteorološke uslove svakog četvrtog dana.