• Zaštita pčela
  • 01.07.2021. 07:30

Pesticidi će "smeti" da smanje samo 10 odsto kolonija pčela

Ministri su se složili o potrebi povećanja ambicija EU-a u pogledu zaštite pčela, istovremeno osiguravajući da mere budu izvodljive za sve države članice. Kako ih poljoprivrednici mogu zaštititi?

Foto: Depositphotos/gorat
  • 77
  • 4
  • 0

Države članice razmotrile su smernice Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), iznoseći novi pristup proceni uticaja pesticida na populaciju medonosnih pčela. Evropska poverenica za zdravlje i sigurnost hrane Stela Kiriakides pozvala je ministre da preispitaju pristup na osnovu kog bi najveće dopušteno smanjenje veličine kolonija ove vrste pčela kao posledica izloženosti pesticidima trebalo iznositi 10 odsto u čitavoj Uniji. 

Ministri su se složili o potrebi povećanja ambicija EU-a u pogledu zaštite ovih oprašivača, istovremeno osiguravajući da mere budu izvodljive za sve države članice. U celini su podržali predloženi pristup, ali neke su države tražile da se maksimalno smanjenje ipak postavi ispod 10 odsto. Složili su se i da je važno uzeti u obzir najnovije naučne procene i savete.

"Veće je učinilo značajan korak ka postavljanju specifičnog cilja zaštite pčela. One nisu samo vitalni deo naših ekosistema, već pomažu i u osiguravanju održive budućnosti poljoprivrede oprašivanjem useva", naglasila je portugalska ministarka poljoprivrede, Maria do Seu Antunes.

Prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO), one oprašuju 71 od 100 vrsta useva koji osiguravaju 90 odsto svetske hrane. Međutim, njihov broj naglo je opao u poslednje dve decenije i to ponajviše zbog korišćenja pesticida.

Inače, prema zakonu EU-a, oni se u poljoprivredi mogu koristiti samo ako sveobuhvatna procena rizika pokaže da takva upotreba neće naštetiti zdravlju ljudi i životinja ili naneti neprihvatljivi nivo štete životnoj sredini.

Kako ih možemo zaštititi?

U raspravama u vezi sa otrovnošću pesticida za pčele treba razlikovati osnovnu otrovnost od potencijalne opasnosti zbog trovanja. Ponekad i najjači otrovi nisu nužno opasni za njih ako se pravilno primene, navodi Uprava za stručnu podršku u razvoju poljoprivrede i ribarstva u svojim smernicama za procenu rizika od trovanja pčelinjih zajednica. Kažu, ovi oprašivači su najugroženiji pri velikim akcijama primene insekticida kao što je prskanje iz aviona. Ali, tvrde, i pojedinačna tretiranja im mogu naneti štetu.

Savetuju poljoprivrednike da izbegavaju primenu aktivnih materija tokom cvetanja. Obilazak čitavog poseda, posebno ivičnih delova pre primene insekticida smatra se veoma važnim kako bi se utvrdilo da li se na okolnim korovima koji su u cvetu zadržavaju oprašivači.

"Ovde je važno da naglasimo da se obilazak mora obaviti u približno isto vreme dana kada će i, na primer, sutradan biti primenjen insekticid", navode iz Uprave. Pojašnjavaju da razlog tome treba tražiti u saznanju da pojedini korov luči nektar i daje polen samo nekoliko sati tokom dana pa se može desiti da poljoprivrednik u svom obilasku ne uoči pčele na cvetu.

Dalje, treba koristiti pesticide sa kratkim rezidualnim potencijalom i voditi brigu o obliku i veličini čestica rabljenog otrova.

"Insekticidi sa kratkim rezidualnim potencijalom, od svega nekoliko sati, su najpoželjniji", stoji u njihovoj objavi gde upozoravaju da se ona sa produženim na više od osam sati smatraju opasnim za te insekte. Bitno je spomenuti da su za njih najopasnija sredstva u obliku praškova, pa tečnosti i emulzije, dok aerosol (tečnost u obliku magle) uzrokuje najmanje štete. 

Poljoprivrednici treba da obrate pažnju u kom smeru se raznosi insekticid pri aplikaciji, a ne bi ih trebalo primenjivati ako duva vetar većom brzinom od 15 km/h.

"Promena mlaznice na prskalici ili smanjenje pritiska povećaće veličinu kapljica i smanjiti mogućnost rizika od raznošenja insekticida putem vetra na okolne biljke u cvetu", ističu.

Pesticidi: Pravilna primena, mešanje formulacija i šta u slučaju trovanja?

Takođe, temperature vazduha ima snažan učinak na moguće trovanje.

"Na primer, ako je ona nakon primene niska, rezidualna aktivnost insekticida se produžuje u poređenju sa normalnom temperaturom koja je odgovarajuća za primenu", upozoravaju dodavši da i visoka stvara probleme, posebno rano ujutro ili u sumrak kada one i dalje posećuju biljke.

"Insekticide nikako ne treba da primenjuje u vreme kada su pčele na ispaši, a upotreba onih sa kratkom rezidualnom aktivnosti u večernjem periodu pri odgovarajućoj temperature smanjuje rizik od njihovog trovanja”, poručili su apelujući na poljoprivrednike da pažljivo čitaju deklaracije i uputstva o upotrebi sredstava za zaštitu bilja. 


Tagovi

Pčele Zaštita EU Zaštita pčela Stela Kiriakides Maria do Seu Antunes FAO


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Vlasta Janjić iz Dubnice kod Vranja napravio je šerpu koja radi na struju i sama meša ajvar. Ovaj Vlastin izum oduševio je mnoge domaćice koje su požurile da kod njega pazare ovu "moćnu mašinu".