Prepolovljen rod i manja setva u Ukrajini - šta očekivati u 2023.?

Na ovosezonsku setvu pšenice u Ukrajini negativno su delovali razni faktori, poput vojnog sukoba, obilne kiše i ekonomskih poteškoća. To je doprinelo još jednoj godini ograničenih globalnih zaliha i potencijalno visokih cena osnovnih namirnica. Ukrajina je jedan od najvećih izvoznika pšenice, a dalji pad proizvodnje nateraće kupce, kao što su Egipat, Tunis, Maroko, Indonezija, Pakistan i Bangladeš, da traže alternative, tvrdi Reuters. Očekuje se da će potražnja za žitaricama izazvati rast globalnih cena, a najviše će biti pogođene najsiromašnije zemlje. 

Rod skoro prepolovljen

Ove godine je ukrajinski rod pšenice bio oko 19 miliona tona, što je pad za više od 40 odsto od prošlogodišnje rekordne žetve od 33 miliona tona. Očekuje se da će u 2023. da se nastavi takav trend proizvodnje.

Biće primenjeno manje đubriva, a to znači manje prinose. Dodatni problem su visoki troškovi transporta i mala zarada za uzgajivače.

"Poljoprivrednici više vole da vide šta će biti sledeće godine, pa su u jesen zasejali manje površine. Ljudi samo žele da znaju šta se dešava, možda sede na novcu, a možda ga i nemaju, postoje razni razlozi", kaže Kis Huizinga, Holanđanin koji u centralnoj Ukrajini na 15.000 ha seje žitarice i bavi se uzgojem mlečnih krava. 

Informacioni sistem poljoprivrednog tržišta AMIS, koga su uspostavile članice G20 kako bi ojačale globalnu sigurnost hrane, upozorio je da su tržišta nestabilna i da će cene ostati visoke.

"Bojim se da se rast cena hrane neće nastaviti samo zbog problema u Ukrajini. Svi ostali proizvođači se suočavaju sa visokim troškovima đubriva, goriva, rada i transporta", rekao je analitičar Georgi Slavov iz globalne platforme za finansijske usluge Marex Solutions.

Može se reći da poljoprivredni proizvođači manje finansijskih sredstava ulažu u setvu i kupovinu đubriva. Zbog toga se očekuju manji prinosi i pored kvalitetnog zemljišta, černozema, koje neće moći da nadomesti trajno smanjenje količine đubriva.

Manji prihod od izvoza

Prema proračunima Rojtersa, prihod Ukrajine od izvoza pšenice će pasti znatno ispod granice od otprilike četiri milijarde dolara u sezoni 2021/22. Pre godinu dana zasejano je 6,09 miliona hektara ozime pšenice i požnjeveno samo 4,6 miliona hektara. Sada je zabeležen pad od 41 odsto jer su poljoprivrednici do 7. novembra zasejali tek 3,6 miliona hektara.

Uljanom repicom je zasejano oko jedan milion hektara. Troškovi transporta u Evropu su veoma visoki, ali predstavljaju mnogo manji procenat vrednosti te uljarice jer se ona nakon isporuke može prodati po dvostruko višoj ceni od pšenice.

U prolećnoj setvi se očekuje da će kukuruz biti glavna žitarica, a suncokret glavna uljarica. Ipak, sve je pod uticajem izvoza preko crnomorskih luka koji je produžen za još 120 dana, ali je zbog situacije u toj zemlji pod upitnikom. 

Produžen ugovor o izvozu ukrajinskih žitarica preko Crnog mora

Bez toga će cene u Ukrajini dodatno pasti, posebno na područjima gde je izvoz u tom slučaju moguć samo preko kopnenih ruta koje vode iz zapadne Ukrajine u Evropsku uniju.