Priručnik koji je oblikovao budućnost poljomehanizacije govori o obradi zemlje konjskom motikom

Zamislite Englesku 1731. godine. Na prestolu je kralj Džordž, pripadnik nove hanoverske dinastije koja vlada zemljom u razdoblju relativnog mira i stabilnosti. Nedavno su stekli Gibraltar, Novu Škotsku, Njufaundlend i ogromna trgovačka područja u Severnoj Americi, čime je postala jedna od najmoćnijih imperijalnih sila Evrope. Dok su Francuska i Španija oslabljene neprestanim ratovima, Britanija koristi mir kako bi učvrstila svoju mornaricu, trgovinu i političku stabilnost. To je Engleska koja još uvek izgleda tradicionalno i ruralno, ali već stoji na pragu globalne dominacije.

Englezi koji su znali da čitaju sredinom 18. veka mogli su da uče o zakonima svemira iz Njutnovih "Matematičkih principa prirodne filozofije" i da razmišljaju o pravima i vlasti kroz "Dve rasprave o vladi" Džona Loka. A onda je jedan agronom i pronalazač napisao rad koji će postati temelj moderne poljoprivrede.

Izumitelj mehaničke sejalice

Jetro Tul, po kom se slavni britanski bend i nazvao, objavio je svoje delo "Horse-Hoeing Husbandry: or, an Essay on the Principles of Vegetation and Tillage“. U delu iznosi svoju inovativnu metodu poljoprivrede, naglašavajući važnost obrade tla i korišćenja posebnih alata za povećanje prinosa, sa ciljem povećanja produktivnosti uz smanjenje troškova.

Trideset godina ranije Tul je izumeo mehaničku sejalicu, mašinu sa konjskom vučom koja je zamenila ručno sejanje, kod kojeg je veliki deo semena ostajao neiskorišćen. Sejalica je omogućila ravnomerno sejanje u redovima, bolji rast biljaka i veće prinose.

Razvio je i mehaničku motiku koju su vukli konji, a koja je služila za uklanjanje korova između redova, rahljenje tla i poboljšanje njegove prozračnosti. Takođe je značajno unapredio postojeće alate poput plugova i poboljšao metode setve. Osim toga, uveo je revolucionarni sistem uzgoja u redovima, koji je omogućio redovnu obradu tla između biljaka, smanjenje korova, bolji rast useva i veću ukupnu poljoprivrednu produktivnost.

Smatra ga se jednim od ključnih ljudi Agrarne revolucije u Engleskoj, koja je kasnije omogućila povećanje proizvodnje hrane, rast stanovništva i razvoj industrijske revolucije.

Propali advokat, pionir poljoprivrede

Tul je rođen u Berkširu u Engleskoj 1674. godine, studirao je pravo u Oksfordu i postao advokat. Nakon venčanja, on i supruga nastanili su se na očevoj farmi u Oksfordširu, gde je postao strastveni poljoprivrednik. Putovao je Evropom kako bi poboljšao svoje zdravlje i bio zadivljen sličnostima između svojih poljoprivrednih ideja i metoda primenjivanih u vinogradima Francuske i Italije. Teoretisao je da đubrenje tla stajskim đubrivom nije uvek neophodno, već je tvrdio da je česta obrada tla mnogo isplativija.

Po povratku u Englesku, preselio se na farmu Prosperous u blizini Hungerforda, gde je svoje ideje primenio u praksi. Otkrio je da je okopavanje tla napravom koju vuče konj mnogo efikasnije i manje radno intenzivno od ručnog rada.

Filozofija bez oranja: Jedno od najuticajnijih dela o održivoj poljoprivredi 20. veka

Svoje metode i izume detaljno je opisao u delu "Horse-Hoeing Husbandry", prvi put objavljenom 1731. godine. U poetskom prevodu "Sistem obrade tla konjskom motikom", knjiga opisuje dizajn i upotrebu njegovih izuma, posebno mehaničke mašine za setvu i već pomenute konjske motike, koje omogućavaju precizno postavljanje semena i obradu između redova, što poboljšava prozračivanje tla i kontrolu korova. Tul je tvrdio da česta okopavanja mogu delimično zameniti đubrivo jer usitnjavaju tlo i poboljšavaju ishranu korena.

Obrada tla i inovacije alata

Tul se protivio prekomernoj upotrebi đubriva u uzgoju hrane za ljudsku ishranu. Kasnije se pokazalo da je đubrenje ipak nužno za najbolje rezultate, ali njegove metode su revolucionisale poljoprivredu u Evropi i Americi i primenjuju se i danas, iako uz modernije mašine. Zbog svojih inovacija bio je izrazito kontroverzan u svoje vreme; mnogi seljaci odbijali su da napuste đubrivo i ručnu setvu, ali njegove ideje su podstakle mehanizaciju i naučno proučavanje poljoprivrede.

Zalaganje za redovnu obradu tla i inovacije u alatima predvidelo je savremenu agronomiju i poljoprivredne mašine, a "Horse-Hoeing Husbandry" uticalo je na generacije agrarnih reformatora u Velikoj Britaniji i kontinentalnoj Evropi, učvrstivši Tulovu reputaciju kao pionira modernih poljoprivrednih metoda.