• Berba jagoda
  • 03.07.2020. 15:00

Prisiljene da beru jagode u lošim uslovima jer su pogrešno informisane?

U Španiji su pod lupom stavljene radnice među migrantima koje na sezonski posao branja voća dolaze iz Maroka. I tokom pandemije virusa korona utvrđene su nepravilnosti i kršenje njihovih ljudskih prava.

Foto: Depositphotos/issarawat
  • 206
  • 10
  • 0

Španija mora hitno da zaštiti hiljade žena koje su i za vreme pandemije virusa korona došle iz Maroka da beru jagode na plantažama. Kako piše reuters, one rade u katastrofalnim uslovima i to bez osnovnih higijenskih potrepština.

Oko 3.000 žena iz Maroka putuje u Španiju, zemlju koja obezbeđuje više od polovine evropskog voća i povrća kako bi svake godine brale jagode u provinciji južna Huelva, na jugozapadu zemlje, uprkos već decenijama prisutnih pritužbi na izrabljivanje, neisplaćene plate i zloupotrebu.

Prisiljene na rad u lošim uslovima

"Te su radnice svesno izložene riziku tokom pandemije", izjavio je Olivier De Šuter, izveštač UN-a za siromaštvo i ljudska prava.

"Loši stambeni uslovi, prenatrpani smeštaj, loš pristup vodi i sanitarnim sredstvima, a u radnim prostorima nema ni ventilacije ni čišćenja - to je najšokantnije", ističe. 

Berba im zavisi od migranata - Italija traži najmanje 200.000 radnika

De Šuter kaže da su žene prisiljene na rad u sredini koja krši međunarodne standarde ljudskih prava, ali i domaće zakone.

No, portparolka Ministarstva rada i socijalne ekonomije Španije ovo opovrgava ističući kako se uslovi u poljoprivredi kontrolišu širom zemlje, bez obzira odakle radnici dolaze.

"Inspekcija rada i socijalnog osiguranja, agencija Ministarstva rada i socijane ekonomije za ovu godinu predstavila je posebnu kampanju za njihovu proveru", kazala je.

Kriv je ipak Maroko?

Maroko i Španija potpisali su sporazum 2001. godine kojim su ženama odobrili privremene vize za berbu voća u toj evropskoj zemlji, obećavajući mnogo veće plate nego što bi mogle da zarađuju u rodnoj Africi.

"Maroko je kriv za to što nije obezbedio oštrija prava radnika", napomenuo je De Šuter i dodao da su berači jagoda u Huelvi samo jedan od primera zloupotrebe radnika, podsećajući na prošlu godinu kada je 10 žena iz te afričke zemlje podnelo tužbu tvrdeći kako su bile žrtve trgovine ljudima, zlostavljene i izrabljivane tokom rada u Huelvi. Međutim, presudu još uvek nisu dočekale.

Sezonci u poljoprivredi: Elektronska prijava pojednostavljuje proceduru

Osam grupa koje se bave ljudskim pravima prošlog meseca podnelo je žalbu Ujedinjenim nacijama (UN) tražeći od njih da istraže okolnosti na španskim poljima, a to podrazumeva obavljanje posla bez rukavica, maski ili zaštite socijalne distance, kao mera u borbi protiv virusa COVID-19.

"Mnogi potrošači zavise od Španije - to je istina bašta Evrope, a veliki deo našeg voća i povrća potiče od radnika koji žive u ovim nehumanim uslovima", rekao je De Šuter. Dodao je i da su mnoge Marokanke kod kuće ostavile svoju decu kako bi mogle da zarade novac, a za svoje prekovremene sate nisu nikada plaćene te su kao sezonske radnice potpuno nemoćne.

"One su pogrešno informisane o tome šta ih čeka po pitanju radnih uslova u Španiji. Očigledno je da ne govore jezik i ne mogu da se založe za svoja prava jer ne mogu da formiraju sindikate", zaključio je De Šuter.

I u Nemačkoj i Grčkoj slična situacija

Podsetimo, nedavno je Nemačka odlučila da pooštri pravila o radu u klanicama jer su postala 'uzgajališta' korone. Tamo radnici migranti rade više od 10 sati dnevno, smešteni su u montažne kućice koje se nalaze blizu jedna drugoj i gde se ne mogu sprovesti mere socijalne distance, a zdravstveni i higijenski uslovi su jako loši.

Klanica u Nemačkoj novo žarište virusa COVID-19: Uveden karantin

Prošle godine utvrđene su nepravilnosti i u Grčkoj gde su radnici iz Bangladeša koji većinom beru jagode prisiljeni da iznajmljuju neiskorišćeno poljoprivredno zemljište i grade improvizovane kolibe. Izrađuju ih od raznog otpada koji su opasni za zdravlje i lako zapaljivi zbog čega često dolazi do požara.

Tako je u junu 2018. godine u migrantskom naselju u Nea Manoladi izbio masovni požar koji je progutao sve kolibe, a više od 340 bangladeških radnika izgubilo je sve što su imali, uključujući dokumente, pasoše, radne dozvole, dokaz o boravku i ušteđen novac. U istoj regiji prošle godine izbilo je još sedam požara.


Tagovi

Španija Rad migranata Radnici iz Maroka Kršenje ljudskih prava Nehumani uslovi


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.