Najjeftiniji način oglašavanja je upravo putem interneta, pa poljoprivrednici treba da se usmere na takav vid prodaje. Mladi prepoznaju prednosti internet marketinga, ali stariji su i dalje nepoverljivi.
Iako je poljoprivreda jedna od najznačajnijih grana privrede, a već odavno koračamo u informatičkoj eri, savremena komunikacija i internet poslovanje čini se da nisu u potpunosti zaživeli u agraru. Između ostalog, razlog je i nepoverenje u takav vid prodaje i saradnje.
Međutim, mladi se bez straha okreću takvom načinu promocije i prodaje svojih proizvoda. Nenad Petrović Kajzer, proizvođač iz okoline Aleksinca kaže kako je počeo da koristi Instagram pre dve godine i to samo u slobodno vreme, ne očekujući da će mu to doneti veliku popularnost i povećati potražnju za njegovim proizvodima. Danas ima 90.000 pratilaca. Najveće interesovanje vlada za njegov kozji sir i sapune od kozijeg mleka.
"Ja snimam kad muzem koze i kad ih čuvam i ljudima je to zanimljivo, privuče im pažnju i uvere se da je to nešto stvarno prirodno i da se prirodnim putem dobijaju svi ti proizvodi. Većina mojih pratilaca živi u gradu i nema dodirnih tačaka sa poljoprivredom, a sve bi da kupi, proba i da vidi i mnogo znači kad neko ljudima može da pokaže kako se dolazi do tih nekih proizvoda i kako se oni prave, a sam internet može dosta da pomogne i u razvoju seoskog turizma", ukazuje Nenad.
Ipak, napominje da malo poljoprivrednika praktikuje trgovinu putem interneta, a smatra da je osnovni razlog tome nepoverenje. Osim za promociju proizvoda, Nenad koristi Instagram i za povezivanje sa drugim proizvođačima i razmenu iskustva sa njima.
"Dosta drugih poljoprivrednika upoznao sam upravo zahvaljujući ovoj društvenoj mreži, a jedan od njih je i moj sadašnji najbolji drug. Mnogo znači kad sa nekim podeliš znanje i mišljenje, sve to jeste stvarno dobra strana interneta", dodaje on.
Način promocije, kroz koju pokazuje svoju proizvodnju, osmišljava sam. Nije pohađao kurseve internet marketinga niti se konsultovao sa stručnjacima u toj oblasti, ali smatra da bi takve obuke prilagođene poljoprivrednim proizvođačima dobro došle.
"Trebalo bi da se organizuju predavanja gde bi se poljoprivrednicima približili internet i društvene mreže kako bi im to bilo pristupačnije i kako bi se okrenuli tom načinu prodaje svojih proizvoda, a posebno edukovati starije proizvođače", napominje Nenad ocenjujući da će ovakav vid promocije moći da se razvije tek u narednih 10 do 15 godina.
Da fejsbuk ipak može imati veliku ulogu u internet marketingu smatraju Novosađani Nemanja i Milosav Čanak, poznatiji kao braća blizanci koji su prodaju svojih pčelinjih proizvoda povećali upravo uz pomoć ove mreže.
"Koristimo fejsbuk najviše jer su nam ciljna grupa stariji ljudi, koji svesni važnosti zdravlja, najčešće kupuju med. Ta promocija nam je pomogla ne samo da povećamo prodaju već i da proširimo grupu naših kupaca. Iz razgovora sa njima i po reakcijama vidi se gde su nas videli i zainteresovali se", objašnjava Milosav Čanak.
Za razliku od Nenada koji u potpunosti sam osmišljava kako će video snimci izgledati, Nemanja i Milosav imaju profesionalnu pomoć prijateljice koja se bavi internet marketingom.
"Većinu slika i ideja za reklame mi predlažemo, ali naša prijateljica to pregleda i po potrebi prilagođava tržištu pa tek onda objavljujemo. Ona odabira i ciljne grupe, kome će se prikazivati reklama na zidu, gleda statistike i ostalo", navode braća blizanci.
Ocenjujući koliko je internet značajan za razvoj prodaje poljoprivrednih proizvoda i povezivanje sa drugim poljoprivrednicima, kažu da bi trebalo okrenuti se tome u budućnosti.
"Definitivno je to jedan veliki pano na kom ceo grad, odjednom, može da vidi vašu ponudu. Mada, po mom mišljenju i za to treba imati dar. Ne može svako ni da se bavi time. Treba biti zanimljiv i originalan", poručuju oni.
Predavač na kursu za internet marketing u školi u Novom Sadu Milana Božičić kaže da se susretala na svojim obukama sa polaznicima iz sveta poljoprivrede koji žele da nauče kako se u svetu interneta predstaviti tržištu, ali napominje da je interesovanje i dalje veoma malo.
"Uglavnom su to bile osobe koje su došle na neku određenu poziciju gde treba da se bave onlajn marketingom u nekoj kompaniji koja se bavi poljoprivredom", navodi Božičićeva.
Kao i naši sagovornici i ona zaključuje da se pre mladi odlučuju za onlajn prodaju, ukazujući da bi trebalo prilagoditi obuku starijog grupi poljoprivrednika jer se način promovisanja razlikuje u zavisnosti od proizvoda koji se plasira tržištu.
"Najbolji bi bio vebsajt ili imejl marketing. Kada je reč o pojedinim društvenim mrežama, zavisi ko je ciljna grupa, ali bi možda fejsbuk bio adekvatniji za promociju poljoprivrednih proizvoda, jer je na fejsbuku prisutnija šira ciljna grupa, a na instagramu su prisutnije osobe od 18 do 30-35 godina", zaključak je naše sagovornice.
Najjeftiniji način oglašavanja je upravo u onlajn svetu i zbog toga, poručuju naši sagovornici, poljoprivrednici treba da se usmere na takav vid prodaje. Međutim, da bi trgovina putem interneta u svetu poljoprivrede zaista zaživela, prvo treba raditi na edukaciji i stvaranju poverenja kod proizvođača ka onlajn marketingu koji se u 21. veku podrazumeva.
Tagovi
Autorka
