Rast cena đubriva dovodi do manje potrošnje i još manje useva

Nakon rasta cene gasa, bilo je očekivano da će doći i do rasta cene đubriva. Prvo je, navodi Agrarheute, došlo do rasta za amonijak, a time i troškova proizvodnje azotnih đubriva. 

Analitičari su još početkom avgusta izveštavali o smanjenju proizvodnje ili zatvaranju pogona evropskih proizvođača. Zbog visokih troškova i srednjoročnih neizvesnosti, Yara i BASF već su najavili značajna smanjenja proizvodnje. 

Urea prva na redu

Dakle, ruski Gazprom objavio je da ne isključuju mogućnost da bi cene u Evropi ove zime mogle da porastu iznad rekordne brojke od 4.000 dolara za 1.000 kubnih metara. Istina, stručnjaci Centra za energetski razvoj da do toga neće doći. 

Ipak neće doći do divljanja cena ruskog gasa?

Ali, one su dovoljno visoke da već utiču na krajnje cene i to posebno uree, amonijum nitrata, kalcijum amonijum nitrata (KAN) i drugih važnih azotnih đubriva. Tako se, na primer, početkom nedelje u nemačkim uvoznim lukama tražilo 775 evra po toni KAN-a. To je 30 evra više nego krajem jula i 125 evra po toni više nego pre četiri nedelje.

Urea amonijum nitrata (UAN) još uvek koštala nešto manje od 655 evra - oko 50 evra više nego pre skoro mesec dana dok urea košta 875 evra za tonu. Za kalijumovo đubrivo (Kornkali) nemački poljoprivrednici trenutno moraju da plate gotovo 645 evra po toni - 25 evra više nego u julu. Za najvažnije fosfatno đubrivo, diamonijum fosfat (DAP), ove se nedelje tražilo gotovo 1.050 evra po toni - 50 evra više u odnosu na cene od pre četiri nedelje.

Slična je situacija u Francuskoj gde su cenovne vrednosti 27-postonog amonijum nitrata porasle za 25 €/t na 700 €/t. Urea amonijum nitrat koštala je 607,50 €/t. Urea i ove nedelje košta 805 €/t, 70 evra više nego u julu. 

Zavisnost od uvoza amonijaka

Sve će ovo negativno uticati na upotrebu ovog važnog inuputa u poljoprivrednoj proizvodnji. Bloomberg piše da će takva situacija prisiliti evropske farmere da koriste još manje hraniva u uzgoju. 

Rastuće cene gasa, ključne sirovine, već su smanjile četvrtinu evropskog kapaciteta za proizvodnju azotnih đubriva, procenjuje CRU Group, a raste zabrinutost da će se kriza pogoršati. Za Evropu bi to moglo značiti još manju proizvodnju i veću zavisnost od uvoza amonijaka, od kojeg se proizvode azotni proizvodi.

Globalna upotreba đubriva mogla bi se sledeće sezone smanjiti za čak sedam odsto, najviše od 2008., upozorava Međunarodno udruženje za đubriva. To bi moglo da dovede do manje žetve dok se svet bori sa krizom troškova života i sve većom gladi.

Evropa koja proizvodi oko 20 miliona tona amonijaka godišnje mora da uvozi dodatnih 200.000 tona mesečno kako bi ublažila krizu, smatra Kris Lauson iz CRU grupe. Određeno olakšanje vidi u isporukama iz crnomorske regije u mesecima koji dolaze.