Skoro 60 odsto poslova u procesu poljoprivredne proizvodnje i u šumarstvu mogu da obavljaju sami roboti, navodi se u izveštaju stručnjaka Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju.
Poljoprivredna preduzeća idu ka tome da postanu jedni od vodećih u korišćenju savremenih tehnologija. U skladu sa naučno-tehnološkim razvojem, poljoprivreda se sve više usmerava ka proizvodnji uz pomoć savremenih tehnologija što, ujedno, znatno olakšava posao poljoprivrednicima i ubrzava sam proces proizvodnje.
Pametna poljoprivreda: Da li je moguće razviti ovaj koncept i kod nas?
Stručnjaci ocenjuju da je sada moguće da 73 odsto poslova obavljaju roboti umesto radnika u oblasti hotelijerstva, 60 odsto u proizvodnji i 53 odsto u maloprodaji, prenose ruski mediji. Po njihovim procenama, za deset godina roboti će zameniti veštine oko 45 odsto zaposlenih. Oko 20 miliona ljudi moglo bi da ostane bez posla, a sve zahvaljujući digitalizaciji i automatizaciji.
To se neće odraziti samo na one koji su zaposleni na selu. U Rusiji bi sve veće korišćenje savremenih tehnologija u oblasti poljoprivrede imalo veliki značaj za ekonomiju te države.
Pretpostavlja se da bi BDP u toj zemlji mogao da se uveća do 5,6 odsto. Procene su i da će upotreba informacionih tehnologija u poljoprivredi biti uvećana za oko 20 odsto. Na osnovu toga, pretpostavlja se da bi poljoprivredna preduzeća mogla da postanu jedna od najdominantnijih korisnika novih tehnologija u skorijoj budućnosti.
Kada je u pitanju automatizacija i robotizacija poljoprivrede u našoj zemlji, ona nije dovoljno razvijena ali, ocenjuje se, biće potrebno da se domaća poljoprivreda okrene više korišćenju savremenih tehnologija.
"I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije," navodi naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin" Aleksandar Rodić.
Rodić je osnivač nekoliko uređaja za agrarni sektor. Jedan od tih je robotizovani uređaj namenjen za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa.
"Kada kažemo robotika u agraru, to je širok pojam. To nisu samo manipulatori već i servisne jedinice koje pomažu korisnicima da uz manje napora obave poslove. Recimo, razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu i povrtarstvu koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora, koji bi omogućio da se ti projekti završe," objašnjava Rodić.
Robot ubere malinu za 10 sekundi i jeftiniji je od običnih berača?
Kada je u pitanju primena savremenih tehnologija, do sada su se domaći poljoprivrednici najviše odlučivali za sistem za mužu krava i za navodnjavanje. Automatizovani kombajni znatno su manje u upotrebi i njih koristi samo nekolicina poljoprivrednika.
"Već i u Srbiji postoje subvencije za nabavku vrhunske opreme, ali zbog neinformisanosti i needukativnosti tog dela stanovništva to nažalost nije dovoljno zaživelo. Digitalizacija bi bila spas za poljoprivredu jer mladi ljudi sa sela neće da se bave tradicionalnom poljoprivredom," navodi Rodić.
On objašnjava, da je to razlog zbog kog mladi odlaze iz sela u gradove. "Nije lako okopavati useve ili čupati korov na 35 stepeni," navodi Rodić i dodaje da bi spas za opstanak sela u Srbiji i ostanak mladih na selu bile upravo robotizacija, digitalizacija i automatizacija.
On ocenjuje da će u budućnosti i savremena tehnologija biti jeftinija, te da će samim tim i poljoprivrednici lako moći da je priušte što će poboljšati i ubrzati proces proizvodnje, a ujedno i obezbediti da se srpska sela ne ugase, piše Politika.
Izvori
Tagovi
Autorka
