Ruski kupci šalju nove ugovore srpskim voćarima sa računima ne-ruskih banaka?

Na osnovu dnevnog pregleda privrednih kretanja Privredne komore Srbije, snabdevenost tržišta uljem kod nas je stabilna i fabrike imaju dovoljne količine. Međutim, došlo je do skoka cene sirovog ulja na svetskom nivou sa 1.200 evra/t na 1.700 evra/t. Preporuka PKS je da se svakodnevno prati situacija kako ne bi došlo do prekomernog izvoza sirovog ulja.

Važno je obezbediti neometan izvoz

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je za danas (10.3) zabranu izvoza brašna, ulja, pšenice i kukuruza, međutim, prema navodima PKS-a, Srbija ima značajne viškove pšenice, kukuruza, ječma, soje i suncokreta i važno je omogućiti da izvoz ovih kultura teče neometano uz praćenje zaliha kako se ne bi ugrozilo snabdevanje domaćeg tržišta i privrede.

Posle žetve 2021. godine Srbija je raspolagala sa 3,7 miliona tona pšenice, dok je ukupna domaća potrošnja iznosila 1,7 miliona tona, iz čega se vidi da je višak za izvoz i završne zalihe veći od dva miliona tona. Zaključno sa februarom Srbija je izvezla 724.544 tone pšenice. Do nove žetve je ostalo manje od četiri meseca i kada se rezerviše domaća potrošnja, Srbija raspolaže viškovima od 1,2 miliona tona.

Isplata 8.000 dinara za poljoprivrednike uskoro?

Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini, gde ukupan iznos direktnih podsticaja za registrovana poljoprivredna gazdinstva iznosi 8.000 din/ha, od čega 6.000 din/ha osnovnih podsticaja i 2.000 din/ha za regres za đubrivo, gorivo i seme.

U problemu proizvođači povrća

Trenutna situacija ne utiče na promene cena voća i povrća na domaćem tržištu. Pojedini izvoznici su obustavili izvoz ka Rusiji, a napominju da su od strane ruskih kupaca dobili informaciju da će ubrzo dobiti nove ugovore sa računima ne-ruskih banaka kako bi se prevazišao problem blokade SWIFTA. Domaće kompanije na lagerima trenutno imaju zalihe od oko 30-40 odsto ukupne godišnje proizvodnje, imaju nameru da zadrže dobre poslovne odnose sa ruskim partnerima.

Veći proizvođači povrća i dalje su suočeni sa problemom već upakovane robe deklarisane za ruske trgovinske lance, koja ne može da se preusmeri na druga tržišta jer bi to iziskivalo velike troškove.