Severni morski put sve zanimljiviji za prevoz agro robe između Azije i Evrope

Severni morski put, poznat i kao Northern Sea Route, sve se više nameće kao moguća alternativa tradicionalnim pomorskim pravcima između Azije i Evrope. Umesto plovidbe kroz Suecki kanal ili oko Rta dobre nade, brodovi mogu ploviti severno, uz rusku arktičku obalu, čime se u određenim uslovima znatno skraćuje pomorska udaljenost, piše Agroinform.

Jedan od primera je kontejnerski brod Dubai Tower, u vlasništvu kompanije Sea Legend Shipping. Brod je 15. avgusta isplovio iz kineske luke Ningbo-Džoušan, a 9. septembra stigao u britansku luku Teesport. Putovanje je trajalo ukupno 25 dana.

Brod pritom nije koristio Suecki kanal niti je plovio oko južnog vrha Afrike, već je koristio Severni morski put, dug približno 5.600 kilometara.

Kraći put posebno važan za sveže proizvode

Kraće vreme transporta moglo bi da ima poseban značaj za međunarodnu trgovinu voćem, povrćem i drugim kvarljivim proizvodima. Kod takve robe svaki dan proveden u transportu utiče na rok trajanja, kvalitet proizvoda, zalihe i organizaciju snabdevanja.

Kraća plovidba može da smanji rizik od gubitka kvaliteta tokom dugotrajnog prevoza i da trgovcima omogući veću fleksibilnost pri planiranju nabavke i distribucije. Ipak, sama brzina nije dovoljna. Za uspešnu trgovinu svežom robom nužni su pouzdan hladni lanac, odgovarajuća lučka infrastruktura, dovoljno rashladnih kontejnera i brzo rukovanje teretom.

Kineski proizvođač baterija EVE Energy već je koristio ovu rutu za prevoz robe prema Evropi. Prema podacima koje je objavila kompanija, vreme pomorskog transporta prema Hamburgu gotovo je prepolovljeno u odnosu na tradicionalni način prevoza. Kompanija je takođe navela da je emisija ugljenik-dioksida po pošiljci smanjena za približno 50 odsto.

Hoćemo da izvozimo u EU? Moramo da ispoštujemo princip ogledala

Interesovanje za severni pravac pokazuje i Južna Koreja. Brod PanStar Acro 22. avgusta krenuo je iz Busana na trgovačko putovanje prema Evropi preko Severnog morskog puta. Planirano je pristajanje u britanskom Felikstou, holandskom Roterdamu i poljskom Gdanjsku, dok se ukupno trajanje povratnog putovanja procenjuje na 40 do 45 dana.

Podaci pokazuju i rast aktivnosti na toj ruti. Prema podacima Norveškog severnog logističkog centra, prošle godine je 88 brodova ostvarilo ukupno 103 prolaska, dok je 2024. zabeleženo 97 prolazaka. Godine 2022. bilo ih je 43.

Arktički uslovi ostaju najveći izazov

Uprkos sve većem interesovanju, Severni morski put za sada nije jednostavna zamena za tradicionalne pomorske koridore. Ledeni uslovi, vremenske prilike, navigacioni izazovi i ograničena infrastruktura mogu uticati na sigurnost i predvidljivost plovidbe.

Severni morski put zato za sada treba posmatrati kao novu mogućnost u međunarodnoj logistici, a ne kao potpunu zamenu za postojeće pravce. Ako nastavi da se razvija infrastruktura i poboljša predvidljivost plovidbe, ova ruta bi u budućnosti mogla imati sve važniju ulogu u povezivanju azijskog i evropskog tržišta.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor