Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD) je instrument finansiranja drugog stuba ZPP-a. On je jedan je od evropskih strukturnih i investicionih fondova (ESIF). Cilj EAFRD-a je jačanje poljoprivrednog, agroprehrambenog i šumarskog sektora Evropske unije, kao i osnaživanje ruralnih područja uopšte.
Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD) je fond formiran donošenjem Uredbe Saveta Evropske unije o finansiranju Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), u junu 2005. godine, da bi se finansirao Pprogram ruralnog razvoja (RDP). Ruralni razvoj je vitalno važna grana politike i on direktno utiče na život više od 50% stanovništva i obuhvata gotovo 90% zemljišta Evropske unije.
Poljoprivreda i šumarstvo zauzimaju centralnu poziciju ruralne ekonomije, dok je fokus ruralnog razvoja na revitalizaciji ruralnih područja, kroz sprečavanje ili ublažavanje posledica klimatskih promena, masovnije korišćenje obnovljivih izvora energije, pospešivanje biodiverziteta, upravljanja vodama i mnoge druge načine unapređenja ruralnog razvoja EU.
Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD) je instrument finansiranja drugog stuba ZPP-a. On je jedan je od evropskih strukturnih i investicionih fondova (ESIF). Cilj EAFRD-a je jačanje poljoprivrednog, agroprehrambenog i šumarskog sektora Evropske unije, kao i osnaživanje ruralnih područja uopšte.
Ukupan budžet EAFRD-a za period od 2014. do 2020. godine iznosi preko 96 milijardi evra. Gotovo polovina tog novca namenjena je za planirane investicije, kroz donacije i finansijske instrumente u oblasti poljoprivrede, šumarstva, životne sredine i upravljanja prirodnim resursima i održivi razvoj ruralne ekonomije.
Trošenje novca nadgleda Glavna uprava za za poljoprivredu i ruralni razvoj DG-AGRI, čiji je aktuelni predsednik Fil Hogan (Phil Hogan), a koja deluje u okviru Evropske komisije. Važno je napomenuti da je do kraja 2016. godine više od 40 organa uprave sproverlo ex-ante procene finansijskih instrumenta u okviru Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj, a prvi stvarni slučajevi, uglavnom zajmovi, su tako postali operativni.
Države članice i regije izrađuju svoje programe ruralnog razvoja na osnovu potreba svojih područja radeći pritom na rešavanju bar četiri od sledećih šest zajedničkih prioriteta EU:
Finansijski instrumenti u okviru EAFRD-a dostupni su svim potencijalnim primaocima u poljoprivredi, šumarstvu i ruralnim područjima koji se bave finansijski održivim investicionim projektima.
Prioriteti ruralnog razvoja podeljeni su u takozvana "područja od interesa". Na primer, prioritet efikasnosti resursa obuhvata područja od interesa kao što su "smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i amonijaka koju uzrokuje poljoprivredna delatnost" ili "podsticanje skladištenja i sekvestracije ugljenika u poljoprivredi i šumarstvu".
Unutar svojih programa ruralnog razvoja, države članice ili regije određuju kvantifikovane ciljeve za ta područja od interesa. One zatim određuju koje će mere biti preduzete da bi bili ostvareni ti ciljevi i koliko će novca opredeliti za svaku meru. Najmanje 30% sredstava za svaki program ruralnog razvoja mora da bude namenjeno merama važnim za životnu sredinu i klimatske promene, a najmanje 5% LIDER-u (fr. LEADER - Liaison Entre Actions de Développement de l‘Économie Rurale - veza između ruralne privrede i mera za razvoj).
Od 2014. godine svaka od 28 država članica Evropske unije mora da uspostavi partnerski sporazum, kojim se zahteva koordinacija svih strukturnih investicionih sredstava EU-a (ESIF) u svakoj državi. Evropska komisija i države članice u uspostavljanju finansijskih instrumenata u okviru EPFRR-a sarađuju i sa Evropskom investicionom bankom (EIB), a sprovođenje i efekti politike ruralnog razvoja se detaljno prate i vrednuju.
Kada je reč susednoj Republici Hrvatskoj, tamošnji Program ruralnog razvoja za period 2014-2020. odobren je 26. maja 2015. godine a vredan je oko 2,4 milijarde evra. Programom su definisane mere čiji je cilj povećanje konkurentnosti hrvatske poljoprivrede, šumarstva i prerađivačke industrije, ali i unapređenje životnih i radnih uslova na selu. Prihvatljiva ulaganja unutar mera Programa ruralnog razvoja Hrvatske većim delom je sufinansiran novcem iz EAFRD fonda, dok je ostatak sufinansiran novcem iz hrvatskog budžeta.
Na kraju nije na odmet navesti i to da Program ruralnog razvoja za period 2014-2020. koji je sebi zadala Hrvatska sadrži 16 mera, a njihov redosled je sledeći:
Iz svega navedenog može se uvideti važnost koji Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD) ima za Evropsku uniju i njene stanovnike. Kao što je rečeno, njegova primarna uloga je finansiranje ZPP-a, ali je još značajnije to što se preko tog fonda novac iz budžeta EU usmerava ne samo na poljoprivredu i proizvodnju hrane, već i u druge značajne oblasti koje su direktno povezane s agrarom i životom na selu, poput klimatskih promena, očuvanja životne sredine, ulaganja u čistu i obnovljivu energiju, kao i celokupni ruralni razvoj.
Izvor: Wikipedia.en; ec.europa.eu; fi-compass.eu; ruralnirazvoj.hr
Foto: Weiyuan Xu / Flickr; Milan Z81 / Flickr; Maakaista.fi / Flickr
Video: European Network for Rural Development / Youtube; Fi-Compass / Youtube
"ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede" projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tagovi
Autor
Partner
ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede
Vojvođanskih brigada 28,
21000 Novi Sad,
Srbija
tel: +381 69 50 80 585,
e-mail: info@agroklub.rs
web: https://www.agroklub.rs
Filipović: Teško da ćemo svi dobiti 18.000 dinara do 1.aprila, u setvi ćemo štedeti na svemu
Martinović: Rapidno obnavljamo stočarstvo, delićemo besplatne traktore malim farmama
Ministarstvo poljoprivrede: Od danas rešenja za podsticaje po hektaru, isplata u najkraćem roku
Subotički poljoprivrednici pitaju: Šta je sa subvencionisanim kreditima i refakcijom za gorivo?
VericaM
pre 7 godina
Poštovani g-dine Igiću, Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD), ima za cilj jačanje evropske politike ruralnog razvoja. Kada država postane članica EU, tada dobija pravo na određenu kvotu u budžetu EU zajednički agrarni budžet kroz dva fonda EAFRD (Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj) i EAGF (Evropski poljoprivredni garancijski fond), a pre toga bitno je da država dok ne postane članica EU dobro iskoristi predpristupne fondove koji su joj ranije bili na raspolaganju. Možda da se informišete više o IPARD programu: http://www.agroklub.rs/finansiranje/sta-je-potrebno-za-ipard/35778/