Suša u Crnoj Gori: Zbog nedostatka hrane, stoku će slati u klanice

Crna Gora se, poput mnogih južnoevropskih zemalja bori sa nezapamećenom sušom i visokim temperaturama. Budimir Mugoša, poljoprivrednik i inženjer agronomije i nekadašnji ministar poljoprivrede u Vladi te zemlje rekao je za RSE da 35 godina ne pamti ovakvu poljoprivrednu sezonu. 

Ekstremni vremenski uslovi koji traju puna tri meseca prepolovili su useve zbog čega su cene kabaste stočne hrane značajno uvećane. Prinos sena je u nekim mestima slabiji za dve trećine, a sve prati i veliki rast cena žitarica i koncentrovane stočne hrane. 

"Bez ozbiljne intervencije države stočari će biti prinuđeni da svoja stada, nebitno radi li se o kravama, ovcama ili kozama, pošalju u klanice i ugase proizvodnju ili da je značajno redukuju", izjavio je Milko Živković, predsednik Udruženja stočara sa severa Crne Gore. 

Skupa i uvozna hrana

Zbog lošijeg kvaliteta kabaste hrane stoka daje manje mleka što umnogome utiče na zaradu stočara koja se, kako kaže Živković, sada svela na minimum ili su proizvođači na pozitivnoj nuli. 

Problem nije samo suša u toj, nego i okolnim zemljama iz kojih inače nabavljaju hranu za stoku.

"U Srbiji, gde nabavljamo žitarice, koje se koriste za proizvodnju koncentrovane stočne hrane, prinosi će drastično podbaciti. Balkanske države nemaju sisteme za navodnjavanje i prepušteni su milostima prirode. Posledice će biti strašne", komentira Mugoša.

Osim žitarica, pogođene su i povrtne kulture zbog čega cene idu u nebo. Tako u Crnoj Gori kilogram paprike košta dva evra, svog paradajz gotovo da i nemaju, zbog čega uvoze onu skupum - iz Srbije, čija cena ide takođe do dva evra. 

Farmeri su razočarani i odnosom vlasti prema poljoprivredi. Budžet za agrar naših komšija usvojen je tek početkom jula zbog čega su protestovali i na ulicama. Problemi će sigurno biti potencirani vremenskim neprilikama kojima se još ne nazire kraja. 

Drugi najtopliji jul

Treba napomenuti da je deficit padavina, prema izjavama meteorologa, u toj zemlji u junu bio blizu 90 odsto, a u julu gotovo 50 odsto. 

Prema podacima iz Copernicus službe za klimatske promene, ovogodišnji je jul pridružen prošlogodišnjem kao treći najtopliji jul na svetu. Bio je manje od 0,1°C hladniji od onoga 2019. i 2016. godine. Istovremeno to je drugi najtopliji jul zabeležen u Evropi.

Ove godine u tom mesecu toplotni talasi pogodili su područje od Baltika do istočnog Sredozemlja, ali je zapadna Severna Amerika nastavila da abnormalno visokim temperaturama, a delovi Dalekog istoka takođe su bili znatno iznad proseka.