Etanol je pronađen u 26 od 29 analiziranih biljnih vrsta. Iako su količine uglavnom bile veoma male, u jednom uzorku je izmereno 0,056 odsto etanola, što je oko jedne desetine jačine alkoholnog pića
Novo istraživanje pokazuje da pčele i kolibriji ne konzumiraju samo nektar, već i male količine alkohola koji se prirodno javlja u njemu. Iako može zvučati čudno, ovi oprašivači zapravo unose "mikrodoze“ etanola tokom celog dana, bez ikakvih vidljivih znakova intoksikacije, što sugeriše iznenađujuću evolutivnu adaptaciju na ishranu bogatu šećerima i često fermentisanim nektarom, objavio je Sciencedaily.
Dok se kreću od cveta do cveta, hraneći se nektarom i omogućavajući razmnožavanje biljaka, pčele i kolibriji takođe konzumiraju male količine alkohola. Naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju sproveli su prvu sveobuhvatnu studiju o prisustvu alkohola u cvetnom nektaru.
Etanol je pronađen u 26 od 29 analiziranih biljnih vrsta. Iako su količine uglavnom bile veoma male, jedan uzorak je pokazao 0,056 odsto etanola, što je oko jedne desetine jačine alkoholnog pića. Alkohol u nektaru se proizvodi prirodnim procesom fermentacije šećera uz pomoć kvasca.
Na primer, vrsta Anin kolibri, dnevno konzumira između 50 i 150 odsto svoje telesne težine u nektaru. Prema procenama istraživača, to znači da dnevno konzumiraju oko 0,2 grama etanola po kilogramu telesne težine, što je količina uporediva sa jednim alkoholnim pićem kod ljudi.
Uprkos tome, ove životinje ne pokazuju znake intoksikacije. Razlog leži u načinu na koji konzumiraju alkohol; konzumiraju ga postepeno tokom dana, a njihov brzi metabolizam sprečava njegovo nakupljanje u telu.
Naučnici ističu da alkohol nije jedina "aktivna“ supstanca u nektaru. On takođe može da sadrži jedinjenja poput nikotina i kofeina, koja utiču na ponašanje životinja. Moguće je da etanol ima slične, suptilne efekte.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Royal Society Open Science, a učestvovalo je nekoliko stručnjaka iz oblasti biologije. Eksperimenti su pokazali da kolibriji mogu lako da konzumiraju nektar sa do 1 odsto alkohola, ali počinju da izbegavaju veće koncentracije. Oni metabolišu alkohol na sličan način kao sisari. Tragovi etanola su čak pronađeni i u njihovom perju, što potvrđuje da oni ne samo da konzumiraju alkohol, već ga i efikasno prerađuju.
Poređenja sa drugim vrstama pokazala su zanimljive razlike. Dok neke životinje, poput pčela, unose veoma male količine alkohola, druge, poput određenih sisara, mogu tolerisati mnogo veće doze. Međutim, ptice koje se hrane nektarom nalaze se negde između.
Postoji cveće koje je pčelama potpuno beskorisno - šta onda saditi u vrtovima?
Iako ideja o "pijanim“ pčelama i kolibrijima zvuči gotovo šaljivo, stvarnost je mnogo složenija, reč je o sofisticiranoj biološkoj adaptaciji koja otvara nova pitanja o uticaju alkohola u prirodi i njegovoj ulozi u evoluciji životinjskih vrsta.
Tagovi
Autor
