• Svetski dan hrane
  • 16.10.2020. 07:30

Svetski dan hrane: COVID-19 dodatno poljuljao već nestabilni prehrambeni lanac

U 2019. godini oko 135 miliona ljudi u 55 zemalja sveta nije imalo dovoljno hrane pa je zatražilo pomoć. Procenjuje se i kako je čak 75 miliona dece izgladnelo, dok s druge strane, njih 17 miliona ima čak i previše te se rasipa njome. 

Foto: Julijana El Omari
  • 60
  • 3
  • 0

Na svetu nema dovoljno hrane, činjenica je koju je nama, na ovim prostorima teško da prihvatimo. 

Posebno je komplikovana situacija oko virusa korona, a sigurnost hrane i samodovoljnost u poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u svim državama sveta kao i organizacijama koje se bave ovim resursom, postali su prioritetno područje.

"Rastite, negujte, održavajte. Zajedno." moto je ovogodišnjeg Svetskog dana hrane koji se obeležava danas, 16. oktobra. 

U sklopu Ujedinjenih nacija (UN) 1945. godine osnovana je Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), a 1980. Generalna skupština organizacije usvojila je obeležavanje ovog dana zbog činjenice da je ona preduslov ljudskog opstanka i blagostanja i osnovna ljudska potreba.

Cilj održavanja je da se pojača svest javnosti o problemu njenog nedostatka u svetu i ojača solidarnost zemalja u borbi protiv gladi, neuhranjenosti i siromaštva. 

Godišnje se baci 88 miliona tona 

Istorija rasipanja hrane usko je povezana s globalizacijom. U sve umreženijem svetu lanci snabdevanja postaju duži, a nekada sezonski proizvodi gotovo svuda u svetu zbog uvoza su dostupni kroz celu godinu. Na tom često dugom putu od njive do trpeze, ona se gubi ili troši u svakoj fazi, a sveža poput voća, povrća, mlečnih proizvoda i mesa posebno je ranjiva.

Procenjuje se da se globalno godišnje potroši 1,3 milijarde tona hrane, a čak 88 miliona baci. 

Uskoro izmena Zakona o upravljanju otpadom - baci se 250.000 tona hrane

Prema FAO podacima, zemlje sa visokim i niskim prihodima bacaju najviše. U državama s niskim prihodima gubici se najčešće javljaju u ranijim fazama, tokom proizvodnje, rukovanja i skladištenja. 

Da je stanje alarmantno, pokazuje i zadnji izvještaj o hrani Evropske komisije. U zadnje četiri godine zabeležen je najveći porast gladi u svetu. U 2019. godini oko 135 miliona ljudi u 55 zemalja sveta nije imalo dovoljno hrane pa je zatražilo pomoć. Procenjuje se i kako je čak 75 miliona dece izgladnelo, dok s druge strane, njih 17 miliona ima čak i previše te se rasipa njome. 

COVID-19 zadao dodatni udarac

Globalna zdravstvena kriza uzrokovana pandemijom virusa Covid-19 vreme je za razmišljanje o stvarima do kojih nam je zaista stalo i našim najosnovnijim potrebama. Ova nesigurna vremena naterala su mnoge da ponovo počnu da cene nešto što neki uzimaju zdravo za gotovo.

Hrana je suština života i osnova naših kultura i zajednica. Očuvanje pristupa kvalitetnoj i zdravstveno ispravnoj hrani biće i dalje bitan deo odgovora na pandemiju, posebno za siromašne i ranjive zajednice, koje su njome najteže pogođene, kao i ekonomskim šokovima koji su posledica toga.

Nakon korona virusa sledi recesija: Milioni bi mogli da ostanu bez hrane

Zemlje, privatni sektor i civilno društvo moraju da omoguće da u našem prehrambenom sistemu uzgajaju raznolike proizvode kako bi zajedno nahranili sve veću populaciju i održavali planetu.

Svaki stanovnik ove Zemlje sada je bitan i ima ključnu ulogu u održavanju prehrambenog ciklusa. 


Tagovi

Svetski dan hrane Glad Bacanje Covid-19 UN Hrana


Autorka

Lucija Bencaric

Više [+]

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Sto je više vegetacije voda je čistija.
Podignimo svest o značaju očuvanja šuma na našoj planeti.