Tržište đubriva
18.03.2022. 07:30

Urea 1.050 evra po toni: Kupovina đubriva neisplativa za većinu poljoprivrednika?

Sankcije i zabrane izvoza rezultirale su rastom cena đubriva. Sve će ovo imati ogorman uticaj i na prinose i na kvalitet novog useva.

Foto: Depositphotos/Stockr

865

351

Astronomske cene đubriva, koje su porasle za 200 do 300 evra za nedelju dana, čine ga gotovo neisplativim. Kalcijum amonijum nitrat (KAS), najvažnije azotno đubrivo za nemačke poljoprivrednike, ove nedelje je poskupilo za 210 evra na neverovatnih 810 evra po toni, izveštava Agrarheute.

Cene uree u tamošnjim uvoznim lukama ove nedelje su porasle za skoro 300 evra na 1.050 evra po toni. Francuska je prijavila povećanje sa 300 na 925 evra po toni za 27%-tni amonijum nitrat.

Rastu vrednosti i ostalih, kao što su fosforna i kalijumova. Najvažnije fosforno (DAP) ove nedelje košta 950 evra po toni, oko 150 evra više nego pre nedelju dana. One za kalijumova đubriva su ponovo porasle za 30 evra na 445 evra po toni.

Poljoprivredni proizvođači su suočeni sa eksplozijom troškova što će imati ogroman uticaj i na prinose i na kvalitet novog useva. U narednom periodu očekuje se lančani rast cena žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda, zbog čega će se globalna prehrambena kriza sve više pogoršavati.

Razlog nestašica?

Uzrok dramatičnog povećanja cena u Evropi je sukob u Ukrajini i izostanak ruskog izvoza amonijum nitrata te drugih važnih azotnih đubriva na svetsko tržište. Ekonomske sankcije koje su nametnute Rusiji i zabrana izvoza od strane ove zemlje izazvale su nestašicu. Pored toga i Ukrajina je uvela zabranu izvoza, posebno uree. Strah od nestašice azotnih i drugih mineralnih đubriva, kao i važnih energenata za njihovu proizvodnju, posebno ruskog gasa, izazvao je ovaj nagli skok kako na evropskom tako i na svetskom tržištu.

Rusija je zabranila izvoz đubriva (Foto: Depositphotos/bborriss.67)

Istovremeno Yara i Borealis smanjuju proizvodnju. Evropski uvoznici iz Severne Afrike i Egipta su prijavili nagli porast prodajnih cena s 400 na više od 1.000 USD po toni u samo jednoj nedelji.

Uprkos izuzetno visokim vrednostima, u SAD se može primetiti nagli porast nabavke kako bi se osigurale dovoljne zalihe za prolećne radove.

Zavisnost od Rusije

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) je navela da je u 2021. godini Rusija bila vodeći izvoznik azotnih i drugi najveći dobavljač kalijumovih i fosfornih đubriva. Nedavno je i Sven Tore Holseter, šef norveške Yare izjavio da 40 odsto evropske snabdevenosti gasom dolazi iz Rusije, koja takođe osigurava 25 odsto "zaliha" azota, kalijuma i fosfata.

Proizvodnja azota: Borealis prekinuo pregovore s ruskim EuroChem-om, pale i ostavke

Evropski parlament je u izveštaju naveo da EU koristi više od 11 miliona tona mineralnih azotnih đubriva svake godine i da u velikoj meri zavisi od Rusije.

Kupovina đubriva za poljoprivrednu proizvodnju je postala neisplativa za većinu proizvođača.

Tagovi

Đubrivo Nestašica đubriva Rast cena Isplativost Cena đubriva Ukrajina Rusija

Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Stanko Nekić
pre 6 dana

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo

Urea 1.050 evra po toni: Kupovina đubriva neisplativa za većinu poljoprivrednika?

Razlog nestašica?

Zavisnost od Rusije

Izdvojeni tekstovi

KLUB