• Dezinfekcija zemljišta
  • 24.01.2019. 14:15

Biološke metode za dezinfekciju zemljišta

Održavanjem higijene plastenika i prostora oko njega možemo mnogo da učinimo da bismo sprečili pojavu bolesti ili štetočina.

Foto: Bigstockphoto/Tanacha
  • 314
  • 16
  • 0

Naš odnos prema plasteniku, prostoru u njemu i oko njega, zemljištu može u velikoj meri imati uticaj na pojavu biljnih bolesti i štetočina. Što smo nemarniji, to se veći problem može javiti tokom vegetacije. Održavanjem higijene plastenika i prostora oko njega možemo mnogo da učinimo da bismo sprečili pojavu bolesti ili štetočina. Naročitu pažnju treba posvetiti supstratu koji koristimo u proizvodnji rasada i zemljištu u plasteniku.

Za setvu povrća najbolje je koristiti gotove supstrate

U rasadničarskoj proizvodnji velike štete pričinjavaju fitopatogene gljivice. One izazivaju poleganje i topljenje rasada. Danas na tržištu imamo namenske supstrate za proizvodnju rasada, koji su već unapred pripremljeni i dezinfikovani, a to nam olakšava rad ukoliko smo hobisti i amaterski uzgajivači biljnog rasada.

Zdravo zemljište je ključ uspeha plasteničke proizvodnje

Zemljište u plasteniku koristi se više godina. Biljni usevi se smenjuju i po nekoliko puta tokom godine, a sve to dovodi do njegovog zamora. Vremenom dolazi do nagomilavanja prouzrokovača biljnih bolesti i štetnih organizama (jaja, larve i odrasli insekti, nematode, puževi, tripsi, pauci). Na uspeh gajenja povrća u najvećoj meri utiče i gomilanje fitopatogenih glivica kao što su: Pythium spp, Fusarium spp, Phythopthora spp, Verticilium spp. One izazivaju poleganje, trulenje biljaka i dovode do njihovog propadanja.

Najbolje bi bilo plastenik premestiti na novu lokaciju, ali to najčešće nije izvodljivo. Jedan od načina obnavljanja zemljišta  i smanjenja populacije štetnih organizama je da pre sadnje ili setve glavne kulture uzgajamo žitarice. Prednost žitarica je ta što prekidaju lanac razvoja većine bolesti i štetočina povrća koje uzgajamo u plasteniku. Osim toga, koren žitarica prodire u zemljište i čini ga rastresitijim. Raž je vrsta koja se najčešće koristi, dok zob treba izbegavati zbog isušivanja zemljišta. U zavisnosti od biljnih vrsta koje nameravamo da uzgajamo u plasteniku, za dezinfekciju i obogaćivanje možemo da iskoristimo mahunarke, a naročito je značajna vigna.

Metarske mahune dobro rode i kada je suša

Ipak se najčešće obavlja dezinfekcija zemljišta različitim postupcima i materijama. Pre bilo kakve dezinfekcije treba ukloniti sve biljne ostatke, očistiti plastenik i opremu. Tako ćemo ukloniti većinu prouzrokovača biljnih bolesti koji se nalaze u i na biljnim ostacima, ali i olakšati rad prilikom dezinfekcije zemljišta.

Postoje različiti postupci dezinfekcije: fizički, termički, biološki i hemijski. Hemijski fumiganti su otrovi i zato prednost uvek treba dati neotrovnim postupcima.

Dezinfekcija snegom

Ovo je stari metod i vidljiv svakom baštovanu koji ima baštu. Zemlja je posle zime i snega mnogo "zdravija" i bolja za obradu. Niska temperatura, posebno smena viših i nižih temperatura tokom zime dovodi do propadanja štetnih organizama i smanjenja njihovog broja u zemljištu koje koristimo za uzgoj biljaka. Osim za gredice ta metoda je pododna i za niske tunele ili prekrivene gredice. Jednostavno se gredice i tuneli otkriju da na njih pada sneg ili se sneg sa okolnog prostora lopatama prebaci na gredicu.

Solarizacija

To je postupak iskorišćavanja sunčeve energije. Pre tog postupka zemljište treba pripremiti i usitniti. Da bi postupak imao efekta vlažnost zemljišta treba da bude iznad 60%. Nakon toga se zemljište prekriva folijom i ostavlja prekriveno 2-3 meseca. Temperatura ispod folije se povećava i na taj način se uništavaju štetni organizmi.

Dezinfekcija vodenom parom

Vodena para ima izuzetna dezinfekciona sredstva. Najjednostavniji način koriste hobisti kada pripremaju supstrat za setvu. Jednostavno zaliju manju količinu zemlje vrelom vodom. Međutim, profesionalna dezinfekcija vodenom parom je skup postupak jer nam treba posebna oprema. Zemljište se prekriva folijom, a u zemljište se ubrizgava vodena para koja u periodu od 60 minuta povećava temperaturu zemljišta do 80°C. Mada, trajanje postupka i vrednost temperature zavise od dubine sloja koji se dezinfikuje. Nakon odrađenog postupka treba da prođu dve sedmice da bi se procesi u zemljištu ustabilili i nastavili da funkcionišu pošto visoke temperature vodene pare deluju na sve žive organizme u zemljištu.

Termička dezinfekcija zemljišta

Za taj postupak se koriste posebne mašine kojima se zemljište zagreva na temperaturu do 95°C u trajanju od 5 minuta. Ovaj postupak uništava spore i micelijume gljivica, mnoge štetočine koje prezimljavaju u zemljištu, seme korova.

Dezinfekcija biljkama

"Odmaranje" zemljišta setvom žitarica je već pomenuto u ovom članku, ali se za to osim žitarica mogu koristiti i druge biljne vrste. Kadifica i neven su odlične biljke za dezinfekciju zemljišta, naročito kada je reč o problemu s nematodama. Slačica je još jedna biljna vrsta odlična za dezinfekciju zemljišta. Posejane biljke se zaoravaju i tokom raspadanja u zemljištu oslobađaju se materije koje smanjuju gljivice koje izazivaju biljne bolesti, a istovremeno smanjuju sposobnost klijanja semena različitih korova.


Tagovi

Dezinfekcija zemišljišta Plastenička proizvodnja Higijena plastenika Rasadničarska proizvodnja Biološke metode


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi