Bolesti kasnog leta u plasteniku: Kako ih prepoznati i suzbiti?

Kraj avgusta i početak septembra donose specifičnu kombinaciju uslova koja je idealna za razvoj gljivičnih i bakterijskih oboljenja u plasteniku - topli dani, hladnije noći, visoka vlažnost vazduha used kondenzacije i, često, već zamoreni i oslabljeni usevi nakon meseci intenzivne proizvodnje.

Upravo u ovom periodu proizvođači beleže nagli skok pojave tri najčešća problema na paradajzu: alternariozu, bakterioznu pegavost lista i plamenjaču. Pravovremeno prepoznavanje i reakcija mogu spasiti kasnu berbu koja je često i najisplativiji deo sezone.

Kasno leto kritičan period

Nagle temperaturne oscilacije između dana i noći dovode do kondenzacije vlage na listovima tokom noći i ranog jutra - to je idealna podloga za klijanje spora gljivica i razmnožavanje bakterija. Istovremeno, biljke koje su mesecima u punoj rodnosti imaju oslabljen imuni odgovor, gušći sklop lišća usled bujnog rasta tokom leta i lošiju prozračnost, što dodatno pogoduje širenju infekcije.

Alternarioza - "smeđa pjegavost" paradajza

Alternarioza (Alternaria solani) je jedna od najprepoznatljivijih bolesti kasnog leta i najčešće napada starije, donje lišće pre nego što se širi naviše.

Prepoznaje se po tamnosmeđim do crnim pegama sa karakterističnim koncentričnim krugovima ("meta" izgled), obično 5-15 mm u prečniku, koje se prvo javljaju na starijem, donjem lišću, koje potom žuti i suši se. Na stabljici se javljaju izdužene, tamne, upale lezije, na plodu (ređe, ali moguće) pege oko peteljke, tamne i upale, sa koncentričnim prstenovima.

Razvoju bolesti pogoduje naizmenično vlažno-suvo vreme, temperature 24-29°C, stres biljke (nedostatak azota, neredovna irigacija).

Mere suzbijanja podrazumevaju klanjanje zaraženog lišća čim se primeti, poboljšanje prozračnosti (uklanjanje suvišnih zaperaka i donjeg lišća), izbegavanje zalivanja "preko glave", te primena fungicida na bazi azoksistrobina, difenkonazola ili hlorotalonila, po potrebi u kombinaciji, uz rotaciju aktivnih materija radi sprečavanja rezistencije.

Bakteriozna pegavost lista

Za razliku od gljivičnih oboljenja, bakteriozna pegavost (Xanthomonas spp. /Pseudomonas syringae) se širi mnogo brže u uslovima visoke vlažnosti i kiše, a posebno je opasna jer se fungicidi protiv nje ne pokazuju efikasnim.

Prepoznaćete je po sitnim, vodenastim pegama koje s vremenom postaju tamnosmeđe do crne, često okružene žutim haloom. Pege su ugaonog, nepravilnog oblika (za razliku od okruglih pega kod gljivičnih bolesti). Na plodu se javljaju sitne, ispupčene, krastičaste pege. Bolest se širi kap po kap - kroz kapljice vode pri zalivanju, kiši ili radu u vlažnom plasteniku.

Rak paradajza: Prepoznajte simptome na vreme

Bakteriozna pegavost se prvenstveno kontroliše preventivno - radom u plasteniku isključivo kada je lišće suvo, dezinfekcijom alata između biljaka, uklanjanjem i uništavanjem zaraženih biljnih ostataka (nikako kompostiranje na parceli), te primenom bakarnih preparata (bakar-oksihlorid, bakar-hidroksid) koji deluju preventivno-kontaktno.

Plamenjača paradajza

Iako se češće povezuje sa hladnijim i vlažnijim jesenjim danima, prve pojave plamenjače (Phytophthora infestans) često se registruju upravo krajem avgusta, naročito u plastenicima sa lošom ventilacijom.

Karakterišu je velike, nepravilne, vodenaste pege sivo-zelene do smeđe boje, koje se brzo šire. Na naličju lista, po vlažnom vremenu, javlja se karakteristična belkasto-siva prevlaka (sporonošenje gljive). Stabljika dobija tamne, uvučene lezije, a plod razvija tvrde, smeđe, nepravilne mrlje koje brzo zahvataju veći deo ploda čineći ga neupotrebljivim.

Plamenjača se eksplozivno širi kada je vlažnost vazduha iznad 90% u trajanju od nekoliko sati, a temperature između 15 i 22°C - tačno onakve noći kakve su tipične za kraj avgusta i septembar.

Kod prvih znakova neophodna je hitna reakcija - uklanjanje i uništavanje zaraženih delova, pojačana ventilacija plastenika (posebno noću i rano ujutro), te primena sistemičnih fungicida na bazi cimoksanila, metalaksila ili mankozeba, uz obavezno poštovanje karence pred berbu.

Zajedničke preventivne mere za sve tri bolesti

Bez obzira na razliku u uzročniku, sve tri bolesti dele iste faktore rizika, pa i preventivne mere u velikoj meri preklapaju:

Kasno leto je period kada budnost proizvođača često opada - berba traje mesecima, umor je prisutan, a čini se da je "najgore prošlo". Upravo je to trenutak kada tri najozbiljnija protivnika paradajza: alternarioza, bakteriozna pegavost i plamenjača, nalaze najbolju priliku za napad. Redovna kontrola donjeg lišća, dobra ventilacija plastenika i brza reakcija na prve simptome mogu značiti razliku između produžene, isplative berbe do kraja sezone i prevremenog gubitka useva.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor