Zaštita od bolesti je svakako važna mera u proizvodnji crnog luka, jer blagovremeno reagovanje može pozitivno uticati na prinos i kvalitet glavica.
Crni luk je zeljasta, povrtarska kultura iz familije Alliaceae koja se na našim prostorima gaji na oko 5.000 hektara. Najveće površine se nalaze na području Vojvodine, ali se uspešno gaji i u ostalim delovima naše zemlje, u baštama, na okućnicama ili u zaštićenom prostoru.
Najčešći način proizvodnje crnog luka je iz arpadžika, a sadnja se obavlja u rano proleće, krajem februara ili tokom marta, kada je temperatura zemljišta iznad šest stepeni. Za jedan hektar je neophodno 500 do 1.000 kilograma arpadžika koji se sadi na dubini od tri do četiri centimetra.
Optimalna temperatura za rast i razvoj lukovica je između 18 i 22 stepena, međutim mlada biljka može da podnese čak i do šest stepeni ispod nule. Najbolje uspeva na zemljištima neutralne do blago kisele pH vrednosti, a tokom čitavog vegetacionog perioda zahteva mnogo svetlosti.
U fazi intenzivnog porasta listova i formiranja glavice, crni luk ima i najveće potrebe za vodom. Međutim, treba biti oprezan sa količinom, kako ne bi došlo do pojave bolesti truleži. Višak vode, takođe, negativno utiče na sazrevanje, a smanjuje i mogućnost dužeg čuvanja u skladištu.
Kada je reč o mineralnoj ishrani, ova povrtarska kultura zahteva uravnotežen odnos NPK đubriva. Za pravilan razvoj glavice važan je adekvatan sadržaj kalijuma, dok previše azota izaziva preterani porast listova, meke glavice podložne bolestima.
Zaštita od bolesti je svakako važna mera u proizvodnji crnog luka, jer blagovremeno reagovanje može pozitivno uticati na prinos i kvalitet glavica.
Ekonomski najznačajnije bolesti crnog luka su: plamenjača (Peronospora destructor), mrka pegavost lista (Stemphylium vesicarium), crna pegavost luka (Alternaria porri) i trulež glavica (Botrytis spp.).
Plamenjača luka se javlja u uslovima visoke vlažnosti i povećane toplote, pri promenljivom vremenu sa čestim padavinama u vidu kiše. Optimalna temperatura za ostvarivanje infekcije je 12 stepeni, ali se ona može ostvariti i u temperaturnom opsegu između četiri i 25 stepeni i pri relativnoj vlažnosti većoj od 80 odsto.
Prvi simptom nakon ostvarene infekcije javlja se na vršnom delu lista u vidu ovalne ili izdužene bledo žuto-zelene pege koja se kasnije širi izazivajući nekrozu. Biljke se suše, lisna masa potpuno izumire, a bolest se vrlo brzo širi. Obolele biljke izgledaju kao vatrom spaljene, a micelija iz lišća prelazi u lukovicu izazivajući kasnije trulež.
Jedna od efikasnih, preventivnih mera je svakako upotreba zdravog arpadžika kao i redovna primena adekvatnih fungicida, posebno u uslovima visoke vlage i povećane toplote. Primena fungicida se preporučuje još u fazi dva do tri lista, pa čak i u momentu intenzivnog formiranja glavice, u zavisnosti od karence preparata. U zasadu crnog luka protiv plamenjače se mogu koristiti registrovana hemijska sredstva na bazi aktivne materije propamokarb hidrohlorid + fluopikolid, metalaksil + fluazinam, azoksitrobin, kao i bakarni preparati.
Simptomi mrke pegavosti uočavaju se na listovima crnog luka u vidu vodenastih, žuto-smeđih, izduženih pega koje kasnije postaju crne i šire se, izazivajući nekrozu čitavog lista. Razvoju ove gljivične bolesti pogoduje temperatura od 15 do 25 stepeni, rosa, ali i česte kiše.
Preventivne mere podrazumevaju primenu kalcijuma preko lista zbog čvrstoće, ali i izbegavanje prekomerne količine azota. Ne preporučuje se sadnja crnog luka na istoj parceli najmanje tri godine, a uklanjanje biljnih ostataka preduseva je obavezna i važna mera. Takođe, treba voditi računa i o gustini sadnje kako bi se biljkama omogućilo adekvatno strujanje vazduha. Protiv ove bolesti koriste se kombinovana fungicidna sredstva na bazi piraklostrobina i boskalida, azoksitrobina i difenokonazola.
Slične simptome izaziva i crna pegavost lista crnog luka koja je pored karakterističnih pega prepoznatljiva po jasno izraženim koncentričnim krugovima. U središtu pega formiraju se spore u vidu crne prevlake. Sve preventivne mere važe i za borbu protiv navedene bolesti, a fungicidi koji se koriste protiv plamenjače deluju i na crnu pegavost.
Gljive iz roda Botrytis napadaju biljke i u polju i u skladištu uzrokujući propadanje lukovica. S obzirom na to da patogen prezimljava u zemljištu, plodored je jedna od najvažnijih preventivnih mera kada je u pitanju bolest truleži. Takođe, prilikom vađenja luka, preporučuje se skidanje ovojnih ljuspi, kao i prosušivanje lukovica pre nego što se unesu u skladište. Od registrovanih sredstava primenjuju se fungicidi na bazi aktivne materije fenheksamid, ciprodinil + fludioksonil, vinklozolin.
Između ostalog, preporučuje se redovan pregled biljaka u cilju sprečavanja pojave bolesti ili suzbijanja istih.
Tagovi
Autorka
