Kako osigurati dobar rod paradajza?

Ponekad i male greške i propusti na samom početku, dovedu kasnije do potpunog gubitka plodova. Da bi osigurali ukusan i obilan rod prvi korak je izbor adekvatnog hibrida ili sorte, kao i proizvodnja kvalitetnog rasada. Ako se u startu pogreši, kasnije nema ispravljanja.

Paradajz je heliofilna biljka koja voli osunčane terene tako da plastenik treba postavljati na osunčana mesta gde je minimum 8 sati prisutna sunčeva svetlost. Hobi uzgajivačI u nedostatku prostora često ne poštuju razmak sadnje, pa je obave vrlo gusto, što kasnije stvara probleme i sa insektima i sa patogenima. U uslovima guste sadnje teško je osigurati prozračnost.

Tri glavna makroelementa

Tri glavna makroelementa koja su biljci potrebna za normalan rast i razvoj su: azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). U početku se dodaju najčešće vodotopiva đubriva sa izraženim procentom fosfora 13-40-13, 12-36-12 i drugo, kako bi se koren dobro razvio i naredna hraniva dobro usvajao.

Fosfor ima ključnu ulogu u razvoju korena, cvetanju i formiranju plodova, važan je za prelaz vegetativne u generativnu fazu biljke, podstiče diferencijaciju cvetnih pupoljaka čime osigurava bolje cvetanje i kvalitetniji razvoj plodova. Nedostatak ovog elementa isto tako može negativno uticati na oplodnju cvetova usled čega oni otpadaju. Zbog nedovoljne ishranjenosti fosforom usporen je razvoj korena, grane su veoma krhke i lako se lome, a oplodnja cvetova je slaba što je razlog otpadanja cvetova i lošeg plodonošenja.

Prilikom intenzivnog rasta i razvoja sledeće važno hranivo je azot, pa u tom periodu treba birati vodotopiva đubriva sa izraženom prvom brojkom, ali pratiti kondiciju biljke i ne preterivati. Neizbalansirana i preterana ishrana dovodi do fizioloških poremećaja u razvoju biljke. Preterana upotreba azotnog đubriva dovodi do intenzivnog vegetativnog porasta koji ne prati adekvatan razvoj generativnih organa, pa je cvetanje umanjeno. Preterana ishrana azotom dovodi i do blokade drugih elemenata.

Treći važan makroelement za paradajz je kalijum. Paradajz ima ogromne potrebe za njim naročito tokom cvetanja, intenzivnog rasta i sazrevanja plodova. On direktno utiče na formiranje, veličinu, ukus i ravnomerno sazrevanje plodova. Reguliše nivo šećera i kiselina, čineći paradajz mesnatijim i ukusnijim. Jača otpornost biljke na bolesti i temperaturne šokove. Takođe se primjenjuje u vidu vodotopivih đubriva formulacije 12-12-36 ili neka druga formulacija sa izraženim poslednjim brojem ili samostalno kalijumovo đubrivo.

Rukom protresti cvet

Optimalna dnevna temperatura za normalan rast i razvoj paradajza je između 20 i 26 ^oC. Kada temperatura pređe 32 podeok, a noćna se spušta ispod 15^oC biljke odbacuju cvjetove kako bi sačuvale energiju.

Toplotni stres u plasteniku: Kad termometar pređe 35°C, biljka se "isključi"

Prilikom ekstremnih temperatura plastenik je potrebno zaseniti mrežom za hlad. Paradajz je samooplodna biljka, ali joj je za otpuštanje polena potrebna pomoć vetra ili insekata. Kako bi prisustvo pčela bilo veće bilo bi dobro posaditi cveće bogato nektarom u i oko plastenika. Takođe, da bi potpomogli oprašivanje i oplodnju potrebno je rukom malo protresti cvet.

Ova biljka je osetljiva i na višak i manjak vlage, pa se i tome treba posvetiti pažnja. Kad se biljka nalazi u stresu bilo da je reč o oscilacijama dnevne ili noćne temperature, manjku ili višku vlage, napadu insekata te prisustvu patogena, folijarno se dodaju amino kiseline kako bi lakše prebrodila situaciju.