• Plastenička proizvodnja
  • 27.04.2019. 16:00

Kako pripremiti zemljište za sadnju povrća u plasteniku

Pored ostalih zahteva, pri izboru lokaliteta za podizanje objekata zaštićenog prostora, obavezno treba razmotriti stanje i kvalitet zemljišta. Zemljište na koje se postavlja objekat mora da ispunjava sledeće uslove - da ima dobru plodnost, dobru propustljivost za vlagu i kiseonik, da je rastresito i poravnato, bez ostataka pesticida i teških metala i da ne sadrži prouzrokovače bolesti i štetočine.

Foto: Zlatko Markovinović
  • 387
  • 16
  • 0

Tehnologija proizvodnje na zemljištu u zaštićenom prostoru slična je proizvodnji na otvorenom polju. Ipak, javljaju se i mnogi dopunski zahtevi, pre svega u pogledu održavanja povoljnog fitosanitarnog stanja zemljišta. Povoljni uslovi za razvoj koji se ostvaruju u zaštićenom prostoru pogoduju ne samo biljnoj vrsti koja se proizvodi nego i korovskim biljkama i nizu štetočina. Stoga je borba sa njima teža i zahteva dodatne postupke i opremu koja se ne koristi u proizvodnji povrća na otvorenom polju.

Pored ostalih zahteva, pri izboru lokaliteta za podizanje objekata zaštićenog prostora, obavezno treba razmotriti stanje i kvalitet zemljišta. Zemljište na koje se postavlja objekat mora da ispunjava sledeće uslove - da ima dobru plodnost, vodno-vazdušni režim, da je rastresito i poravnato. Zatim, zemljište ne sme da bude zakorovljeno, da nema ostataka pesticida i teških metala i da ne sadrži prouzrokovače bolesti i štetočine.

Jedini spas u ranoj i kasnoj proizvodnji povrća

Povrtarska proizvodnja u zaštićenom prostoru omogućava kontrolisanje većine faktora koji određuju visinu prinosa. Jedan od ključnih faktora je i supstrat na kome se obavlja proizvodnja. Iz tog razloga objekti zaštićene bašte se podižu na zemljištu koje ima povoljne fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine. Kao podloga za proizvodnju u zaštićenom prostoru koristi se zemljište ili supstrati. Posebno pripremljeno zemljište, bogato humusom i mineralnim hranivima koristi se kao podloga za proizvodnju saksijama i drugim posudama. Ista ili slična podloga koristi se i za proizvodnju rasada u raznim tipovima kontejnera i tzv. jiffy saksijama.

Zemljišne smeše za uzgoj povrća

U plasteničkoj proizvodnji, zemljište je obogaćeno organskom materijom, nekim supstratima i odgovarajućim hranivima. Povrće se često gaji u pripremljenim zemljišnim smešama koje mogu biti različitog sastava, ali generalno mogu biti organske, organomineralne i mineralne.

U zemljišnim smešama osnovu čini čista, nezakorovljena, humusna zemlja (tzv. baštenska zemlja) bez ostataka pesticida. Veoma često koristi se i ledina (ledinska zemljišta ili busenjače), koja se dobijaju ljuštenjem prirodnih ili gajenih travnjaka. Zemlja se ljušti plugom u sloju oko 8 cm. Radi ubrzanja razgradnje dodaje se svež stajnjak i krečni prah i to naizmenično između slojeva zemlje. Ako ovako pripremljena zemlja ima kiselu reakciju dodaje se kreč i to u zavisnosti od pH vrednosti.

Organska smeša ima visoko učešće organske materije, oko 50% i najčešće je u pitanju treset koji sadrži oko 80% organske materije što daje smeši dobre fizičke osobine uz dodatak stajnjaka, peska ili zemlje. Organo - mineralne smeše najčešće sadrže 50% treseta, 20% lakog peskovitog zemljišta i 30% zgorelog stajnjaka ili komposta.

Primeri smeša :

  • tri dela zgorelog stajnjaka, dva dela baštenske zemlje i deo peska ili treseta
  • tri dela treseta i jedan deo zgorelog stajnjaka i 0,5 dela poluzgorelog stajnjaka
  • Treset obogaćen sa 350 g N, 250 g P i 350 g K po jednom dužinskom metru

Zemljište kao najčešća podloga u zaštićenom prostoru

Zemljište kao podloga koristi se pre svega u visokim tunelima i manjim plastenicima. Pri izboru lokacije treba voditi računa o kvalitetu zemljišta i pre postavljanja objekta, uraditi kvalitetnu pripremu. Priprema podrazumeva poboljšanje mehaničkih osobina i eliminaciju patogena i raznih drugih štetočina. Važna je takođe i dobra drenaža da bi se sprečilo zabarivanje i zaslanjivanje.

Česta obrada, velike količine mineralnih đubriva, obilna zalivanja (kao primer, po jednom metru kvadratnom i do 1.000 litara vode) dovode do narušavanja strukture zemljišta i pogoršavanja njegovih osobina i na kraju do smanjenja plodnosti, a ona određuje kvalitet proizvodnje.

Pri proizvodnji na supstratima veći je prinos po jedinici površine, a korenov sistem biljke je manji. Na taj način smanjuje se energija potrebna za zagrevanje. Sadržaj hraniva u zemljištu i supstratu uslovlja rast, prinos i kvalitet povrća, odnosno, određuje vreme đubrenja, kao i vrstu i količinu dubriva.

Za najveći broj povrtarskih vrsta, optimalne vrednosti pH zemljišta su 6,3 - 7,0 uz napomenu da povrće bolje podnosi blago kiselu nego blago alkalnu sredinu. Reakcija zemljišta određuje brojnost i sastav mikroorganizama u zemljištu.

Preporuke za pravilnu obradu zemljišta

Pre nego što se objekat postavi, neophodna je kvalitetna obrada zemljišta, zatim podrivanje, poravnavanje i usitnjavanje. Takođe, važno je postaviti drenažni sistem sa odvodnim kanalima. Drenaža je važna da ne bi došlo do zabarivanja ili zaslanjivanja zemljišta, koje je posledica intenzivog navodnjavanja u plasteničkoj proizvodnji.

Pre početka proizvodnje, takođe trebalo bi uraditi dezinfekcija zemljišta, odnosno, fitosanitarnu pripremu. Ona za cilj ima uništavanje raznih štetočina koje se mogu javiti.  Dezinfekcija se vrši pre početka proizvodnje u zaštićenom prostoru.

Organska materija popravlja plodnost

Organska materija u zemljištu predstavlja regulator plodnosti tog zemljišta. Pri gajenju na teškim tlima (koja nisu baš pogodna za plasteničku proizvodnju) sadržaj humusa treba da je veći (oko 10%) nego u lakšim (oko 5%) tipovima zemljišta. Održavanje nivoa humusa u zaštićenom prostoru postiže se redovnim unošenjem organskih dubriva. Na taj način osigurava se i dobra mikrobiološka aktivnost koja je važna za optimalno iskorišćavanje hraniva i rast useva.

Kiselost zemljišta smanjuje mikrobiološku aktivnost zemljišta i smanjuje pristupačnost hraniva usevima. Velika kiselost neutrališe se kalcifikacijom (živi kreč, krečnjak, vapnenac, dolomitsko brašno, saturacioni mulj). Zakišeljavanje zemljišta unošenjem kiselih mineralnih đubriva može se sprečiti unošenjem svake godine oko 0,2 kilograma kalcijum - karbonata po metru kvadratnom ili korišćenjem kalcijum nitrata. Kalcijumovo đubrivo unosi se paralelno sa stajnjakom, odnosno tresetom koji najčešće ima kiselu reakciju.

Treset kao pogodna podloga

Treset nastaje raspadanjem biljaka u zemljištu tokom dugog vremenskog perioda. Danas se koristi obogaćen treset, za đubrenje i posebno za pravljanje hranljivih smeša. Obogaćen treset, koji sadrži makro i mikroelemente, veoma je pogodan za proizvodnju rasada povrća. Koristi se tri do pet kg treseta kao organskog đubriva po metru kvadratnom pri čemu se mora voditi računa o njegovoj kiselosti.

Treset može da se koristi samostalno, ali i kao mešavina sa drugim materijalima. Koristi se za popravljanje karakteristika zemljišta, pre svega vodno - vazdušnog režima. Glavne karakteristike kvalitetnog treseta su: postojanost povoljne mehaničke strukture, koja obezbeđuje dobru provodljivost za vazduh, vodu i hranljive materije, u svim fazama proizvodnje, rastresitost, odnosno mala gustina, ujednačena i stabilna pH vrednost, nizak sadržaj makro i mikroelemenata (ovo omogućava precizno doziranje hraniva) i to što u njemu nema patogena i semena korova.

Kontrolisana plastenička proizvodnja

Glavne karakteristike kvalitetnog treseta su: postojanost povoljne mehaničke strukture, koja obezbeđuje dobar vodno vazdušni režim, u svim fazama proizvodnje, rastresitost, odnosno mala gustina, ujednačena i stabilna pH vrednost, nizak sadržaj makro i mikroelemenata (ovo omogućava precizno doziranje hraniva) i to što u njemu nema patogena i semena korova.

Kompost kao regulator i kako ga pripremiti

Kompost nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih vrsta organskih materija, koje su biljnog porekla, pri čemu je neophodno da kompletan materijal bude zdrav i bez štetnih ostataka pesticida ili teških metala.

Koristi se kao organsko đubrivo u količini od pet do deset kg/m2 i za spravljanje zemljišnih smeša za gajenje povrća u zaštićenom prostoru.

Na površini za kompostiranje prvo se stavlja (oko desetak cm) drenažni sloj (grančice, stabljike suncokreta ili kukurozovina) a zatim se naizmenično slaže sloj svežih ili suvih organskih otpadaka i zemlje, a na dva do tri mesta i sloj svežeg stajnjaka (u cilju brže razgradnje) ili se ubacuju odgovarajući preparati za kompostiranje. Na kraju se završava sa slojem zemlje. Čitava masa mora biti umereno vlažna (zaliva se po potrebi) i neutralne reakcije (da bi se to postiglo, dodaje se između slojeva negašeni kreč). Gomila se ne sabija ili se blago sabija (od toga zavisi brzina razgradnje). Visoke humke se prekopaju svakih dva do tri meseca i kompost je gotov za tri do dvanaest meseci.

Kompostiranje je proces koji može da se ubrza unošenjem korisnih bakterija ili se kompostiranje vrši delovanjem glista. Tako se dobija kvalitetni kompost - glistenjak.

Za smanjenje kiselosti, dodaje se kreč, a još je bolji konjski stajnjak.

Ostala organska đubriva (zelenišno, osoka, gradsko smeće) ređe se primenjuju u proizvodnji u zaštićenom prostoru zbog niza specifičnosti (miris, vreme korišćenja i dr.)


Tagovi

Konjski stajnjak Treset Zemljišne smeše Proizvodnja povrća Proizvodnja u zaštićenom prostoru


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi