Kako proizvesti rasad povrća - prikirani i nepikirani?

Pre početka proizvodnje rasada potrebno je dezinfikovati mesto (plastenik), alate i opremu koja se koristi. Konstrukcija plastenika sastoji se od dve ili više UV folija. Kod ručno napravljenih plastenika dve folije se pričvršćuju na konstrukciju na način da jedna ide preko, a druga ispod. Dok kod profesionalnih obe idu preko konstrukcije, a između njih se uduvava vazduh koji je ujedno i izolator temperature.

Profesionalni plastenici, kako navodi savetodavac Živko Šašić, iz resora za pružanje stručnih usluga PSSRS, daleko su efikasniji i potrebna je manja količina toplotne energije za zagrevanje.

"Zagrevanje plastenika izvodi se pomoću toplotne energije, a sistem zavisi od odabira samog poljoprivrednog proizvođača. Najčešći kod nas su metalne peći koje se postavljaju na sredinu plastenika, zatim postoji centralno grejanje toplom vodom, kao i noviji načini grejanja geotermalnom vodom i toplotnim pumpama", dodavši kako je najveća mana grejanja metalnim pećima neravnomerno raspoređivanje toplote tj. u blizini izvora toplote temperatura je najviša i obrnuto. Najbolje je zagrevanje centralnim grejanjem, gde su oscilacije u visini temperature veoma male.

Pikirani rasad

Prvi način proizvodnje je pikirani rasad. Kod ovog uzgoja, seme se poseje u kontejnere bez rupa ili u one sa brojem otvora od 160 do 200 tj. da se napravi gusta setva. Prvo se stavlja supstrat za sejanje i obavlja se njegovo sabijanje do otprilike oko jednog centimetra ispod nivoa površine kontejnera.

"Zatim se obavlja sejanje semena, zagrtanje supstratom, lagano pritiskanje i uklanjanje viška supstrata. Posle ovih sprovedenih radnji, kontejneri se slažu na stolove i radi se zalivanje, koje je najbolje obaviti u par intervala sa manjim normala i vremenskom razlikom između njih, od minimalno pola sata", ističe Šašić pojasnivši da je razlog ovakvog načina zalivanje da dobijemo potpunu zasićenost supstrata vodom, i da nam je posle lakše održavati njegovu vlažnost koji je uz odgovarajuću temperaturu vazduha glavni faktor klijanja i nicanja.

Setva kupusa se obavlja u neutralan supstrat

Rasad se pikira kada biljka bude u fazi prva dva lista. Pikiranje se može obavljati u PVC čaše ili kontejnere sa manjim brojem otvora. Posle pikiranje najbolje je uraditi zalivanje fungicidima na bazi propamokarb-hidrohlorida, a peti dan prihraniti NPK đubrivima formulacije 1:4:1 u količini od 30 grama u 10 litara vode zbog boljeg ukorenjavanja i razvoja korena.

"Sledeća prihrana se izvodi kada rasad dostigne polovinu svoje visine, od predviđene, NKP đubrivima formulacije 1:1:1 u količini od 30 do 40 grama u 10 litara vode ukoliko se zaliva ili 0,1-0,2 grama po biljci ukoliko se obavlja rasipanje đubriva pa zalivanje. Fungicidima na bazi bakra uraditi preventivnu zaštitu protiv bakterioza i plamenjače, a isto tako insekticidima na bazi flanikamida ili acetamiprida protiv lisnih vaši", navodi savetodavac.

Nepikirani rasad

Nepikirani rasad se proizvodi na isti način kako i pikirani samo se ne radi pikiranje, već biljka ostaje na istom mjesto do presađivanja u plastenik ili polje. Za proizvodnju ovog rasada koriste se PVC čaše ili kontejneri sa većim brojem otvora, najčešće sa 40 ili 60 otvora. Prihrana i zaštita nepikiranog rasada je ista kao i kod pikiranog.

Za oba načina proizvodnje važe isti mikroklimatski uslovi u plasteniku. Posle sejanja, zalivanja i slaganja kontejnera obavlja se zagrevanje plastenika. Dnevne temperature u plasteniku ne bi trebalo da budu veće od 35 stepeni, a noćne ne bi trebalo da budu niže od 25 stepeni. Vlažnost supstrata održavati konstantnom do nicanja biljaka.

"Na ovaj način klijanje i nicanje biljka trebalo bi da bude u roku od pet do sedam dana. Posle nicanja dnevne temperature treba da budu u rasponu od 25 do 27 stepeni, a noćne od 20 do 22 stepena do pikiranja rasada", ističe Šašić, napomenuvši da kako rasad raste i razvija se, tako i temperature treba da budu niže.

Kod oba načina proizvodnje rasada veoma važan proces je i kaljenje rasada. Ovaj proces se sastoji od prilagođavanja rasada uslovima gde će nastaviti rast. Tako da u ovom procesu dnevne i noćne temperature izjednačavamo sa trenutnim vremenskim uslovima tj. ne izvodimo dodatno zagrevanje i plastenici su otvoreni u toku noći i dana. Kaljenje počine najkasnije deset dana pre iznošenja rasada i odvija se postepeno u prva dva, tri dana.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor