Setva semena na pravu dubinu važna je za njegovo klijanje i otpornost biljke, a uobičajeno je da se ne seje dublje od njegove dvostruke razmere.
Kako biste uživali u ukusima svežeg povrća u ranu jesen, avgust je vreme za uzgoj nekih povrtarskih biljaka. Osim pripreme zemljišta, pridržavanja plodoreda, vlage, temperature, starosti semena, gustine, pažnju treba posvetiti i dubini setve.
Setva na pravu dubinu povećava šansu da se razviju otporne biljke i poveća klijavost. Precizna dubina varira u zavisnosti od veličine i vrste semena kog imate. Na svakom pakovanju mogu da se nađu preporuke za setvu, ali često se dogodi da paketić izgubimo ili seme dobijemo od prijatelja, rodbine i poznanika pa nam nedostaje ta bitna informacija. Tada stvari treba uzeti u svoje ruke.
Bašta u avgustu: Mesec berbe, ali i setve, nege i ostalih radova
Iako postoji mnogo saveta o tome, kako piše thespruce, uobičajeno je da se seme ne seje dublje od njegove dvostruke razmere. Klasična dubina setve koja piše na mnogim pakovanjima je oko pola centimetra, ali to je ipak previše za ono sitnije.
Ako znate koju vrstu imate, potražite tu sortu na veb stranicama semenarskih kompanija. Mnoga veb mesta, kao što je naša baza podataka Biljne vrste i sortne liste uključuju informacije o najboljoj dubini setve zajedno sa opisima.
Čak i ako ne znate koja je vaša sorta i kakve uslove zahteva, uvek možete da saznate čitajući opise za slične biljke. Na primer, ako vam komšija pokloni semenke nekih mahunarki, možete da potražite informacije o nekoliko sorti tog povrća i odlučite na osnovu toga.
Ako ne možete da pronađete preporuke, evo nekoliko smernica koje možete da sledite. Uopšteno, seme treba sejati na dubinu dva puta veću od njegove širine ili razmere. Ako imate ono debljine oko jedan i po milimetar trebalo bi da ga posejete na tri milimetra.
Velike semenke pasulja koje mogu da budu široke i do 1,30 cm trebalo bi da posejete na dva i po centimetra. Kada je reč o vrlo sitnim, njih blago prekrijte sa vrlo malo zemlje ili vermikulita. Nikako ne gazite zemljište nakon setve. Zemljište treba da bude čvrsto, ali ne zbijeno.
Većina semena, uključujući većinu povrća zahteva pokrivanje zemljišta, a to su, na primer, kupusnjače poput brokolija, kupusa i karfiola, zatim blitva, paradajz, spanać, grašak, pasulj, dinje, paprike i slično.
Postoji i ono koje ne treba prekrivati, jer mu treba dosta svetlosti kako bi klijalo. Jednostavno ih stavite na površinu zemljišta i lagano ih pritisnite da im osigurate dobar kontakt sa zemljom. To su većinom sitne semenke, kao što su, na primer, zelena salata, rukola, bosiljak, origano, mirođija, ukrasne papričice, ali i cvetne vrste poput petunije, koleja, ageratuma i slično.
Krupno seme tolerantnije je na veće dubine nego sitnije. Uobičajeni efekti preduboke sadnje uključuju ograničeno ili neuspelo klijanje i slabe biljke. Ako imate bilo koji od ovih problema, proverite preporuke pa sledeći put posejte malo pliće.
Tagovi
Autorka
