Za sakupljanje treba sačekati lep sunčan dan, a važno je obratiti pažnju na sam postupak prikupljanja. Potom, važna tačka je, pravilno sušenje, koja garantuje dugoročno i sigurno skladištenje. Samo dobro osušene i provetrene glavice mogu preživeti do proleća, napominje stručnjak za povrtarstvo Dragomir Radić iz PSSS Smederevo.
Pravilno skladištenje luka je važno pitanje, jer bi trebalo da ostane netaknut cele zime, a da pri tom zadrži odličan ukus i korisna svojstva. Skladištenje ne uključuje samo temperaturna pitanja, već i proces njegove pripreme za odlaganje, koje započinje mnogo pre berbe, čak i u toku vegetacije, ističe stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Smederevo Dragomir Radić.
Nema mnogo faktora koji utiču na dužinu skladištenja luka, ali svaki od njih ima svoj doprinos:
Kasne i ljute sorte se najbolje čuvaju. One po pravilu imaju više suve materije i šećera, sa nekoliko debelih ovojnih listova koji ne pucaju i sa vrlo tankim "vratom". Čak i ako dođe do smrzavanja, njihove glavice nemaju nikakva oštećenja posle odmrzavanja.
Uslovi proizvodnje imaju veoma važan uticaj na dužinu čuvanja. Obilne padavine ili zalivanje, zatim preterano đubrenje azotnim đubrivima, povećavaju sadržaj vode na štetu suve materije u glavici, pa takav luk ima upotrebnu vrednost najviše mesec dana, napominje smederevski stručnjak.
Usev gajen iz arpadžika daje krupnije glavice sa manje suve materije nego usev iz direktne setve. Vađenje luka treba obaviti kada je potpuno zreo. Samo potpuno zrele glavice, čije je fizičko stanje u fazi mirovanja, mogu ležati koliko god je potrebno, pod određenim mikroklimatskim uslovima.
Trenutak potpunog sazrevanja zavisi od mnogo faktora - to nisu samo vremenski uslovi, region gajenja, već i sortna osobina. Ovaj trenutak može se odrediti i vizuelno - glavice postaju tvrđe, veće, a "vrat" glavice postaje tanak i isušuje se. Za sakupljanje treba sačekati lep sunčan dan. Takođe je važno obratiti pažnju na sam postupak prikupljanja.
Ne preporučuje se čupanje glavica iz zemlje jer može doći do kidanja, kao ni udaranje jedne o drugu posle izbacivanja na površinu. Sve ovo može oštetiti ovojne listove, što će negativno uticati na čuvanje. Takođe, izvađene glavice ne smeju dugo ostati na vrelom letnjem suncu, jer mogu da dobiju ožegotine i zelenu boju, a kasnije se kvare.
Pravilno sušenje lukovica je važna tačka koja garantuje dugoročno i sigurno skladištenje. Samo dobro osušene i provetrene glavice mogu preživeti do proleća. Posle vađenja, luk se mora osušiti, najbolje na promaji u hladovini.
Kako smo ranije pisali, ukoliko vremenske prilike ne dozvoljavaju sušenje na otvorenom, luk sušimo u zatvorenom prostoru pored izvora toplote. Temperatura vazduha treba da se kreće od 22 do 25°C. Osušene glavice je najbolje ostaviti nekoliko dana u nekom prostoru sa dobrom ventilaciom.
Neophodno je složiti luk u tankom sloju, da ne bi došlo do samozapaljenja i kvarenja. Sloj ne sme biti deblji od 30 cm. Sušenje na mreži je najidealniji način sušenja, jer upravo ona obezbeđuje stopostotnu cirkulaciju vazduha i sa dna sloja luka koji se prekriva i odozgo.
Ovde postoji opasnost od prekomernog sušenja lukovice, pa treba biti oprezan. Za skladištenje se uzimaju samo zdrave, jake glavice, bez ikakvih oštećenja ili nedostataka. Glavice se ne čiste pre skladištenja, već se ostavljaju sa svim ovojnim listovima i osušenim korenom i nadzemnim listovima, a sve to će čuvati glavice od isušivanja tokom dugog perioda. Višak suvih delova se skida tek neposredno pred iznošenje na tržište. Mikroklima tokom skladištenja često ima odlučujući faktor. Ovo se odnosi na temperaturu i vlažnost.
Skladištenje se može obaviti u podrumu ili hladnjači, ako temperatura ne pada mnogo ispod nule, naglašava Radić.
Nisu sve sorte luka pogodne za isti temperaturni režim. Za slatke i poluljute sorte najbolje su temperature od 0 do -1°C, ali ljute sorte preferiraju hladniji režim od -1 do -3°C. Mnogo pažnje treba posvetiti vlažnosti vazduha. Trebalo bi da bude konstantno i optimalno 70-90 odsto.
Ako se takav režim ne poštuje, onda preti gubitkom prinosa. Ako je nivo vlažnosti prenizak, onda će se glavice jednostavno isušiti, a ako vlažnost premaši normu, tada će luk početi da klija. Prorastanje doprinosi pojavi bolesti, koje na kraju dovodi do propadanja. Ako je vlaga velika u podrumu za čuvanje luka, mogu se postaviti kutije po celom obodu prostorije, napunjene pepelom, drvenom strugotinom, krečom, plavim kamenom ili solju, što će uravnotežiti mikroklimu. Svi ovi materijali imaju sposobnost da apsorbuju višak vlage, upozorava stručnjak za povrtarstvo PSSS Smederevo.
Izvori
Tagovi
Autorka
