Koje sorte luka se najčešće sade u proleće?

Prolećna sadnja crvenog luka se obavlja od kraja februara do sredine aprila u zavisnosti od klimatskih uslova. Postoje razne sorte koje se razlikuju po dužini vegetacije, obliku glavice, boji pokrovnih i unutrašnjih listova, brzini sušenja, ukusu, dužini čuvanja, nameni.

Sadnja se obavlja kada temperatura u proleće dostigne 12ºC.

Pred nama je sadnja crvenog luka - koji su dobri predusevi?

Lučice ili arpadžik imaju veći sadržaj vode od čenova belog luka i zbog toga su osetljivije na izmrzavanje.

Forum za svežu potrošnju i kuvanje

Forum je rana sorta za proizvodnju glavice i mladog luka. Vegetacija traje 90 dana. Glavice su čvrste, okrugle, a odlikuju se srednje ljutim okusom. Spoljni listovi su slamnato žute boje. Koriste se za svežu potrošnju i kuvanje.

Daje visok prinos u dobrim uslovima uzgajanja. Odlikuje se manjim formiranjem cvetnih stabala. Posle berbe kratko se suši, jer je vrat tanak. Dobro se čuva u letnjim mesecima. Posađen početkom marta za vađenje dospeva već u junu.

Srednje rani šturon

Šturon je holandska sorta sa izduženim, krupnim glavicama, težine oko 160 g. Ovojni listovi su zlatnožuti, a boja unutrašnjih listova je bela. U gastronomiji se najčešće koristi za pripremu kuvanih jela. Ima slatkasto oštar ukus i veoma je sočan. Sadrži dosta šećera što mu omogućava da je namirnica za jela gde je potrebno karamelizpvati luk.

Srednje rana sorta koja je otpornija na biljne bolesti. Nije sklon formiranju cvetova. Lučice se sade na dubinu do pet centimetara, a razmak se kreće od 10 do 30 cm.

Ljubičasti Red Baron

Najznačajnija sorta crvenog luka sa ljubičastom bojom glavica je Red Baron. Odlikuje se blagim ukusom i ugodnom aromom, jer imaju manji sadržaj sumpora. Glavice su okrugle, a prosečna težina se kreće od 60 do 150 g. U gastronomiji je veoma cenjen i često se koristi u svežem stanju za pripremu salata, sendviča, jela koja se kratko termički obrađuju. Zbog lepe obojenosti koristi se i za dekoraciju.

Sadi se u prolećnom periodu na međuredni razmak od 15 cm, a razmak u redu se kreće između 10 do 15 cm. Vegetacijski period traje 90 do 105 dana, odnosno tri meseca. Prilagodljiv je različitim uslovima uzgajanja. U sušnom periodu zahteva zalivanje. Sa 1 m² može dati prinos od 2,5 do tri kilograma. Ne voli prevlažno zemljište, jer u takvim uslovima dolazi do pucanja glavica. Suši se u seni kako ne bi došlo do pregrevanja. Ima dobru sposobnost čuvanja.