Krastavac je gorak, na paprici i paradajzu se javila vršna trulež - rešenje je očigledno

Većina povrtarskih kultura ima velike potrebe za vodom, naročito u kritičnim fazama, a to su cvetanje i zametanje plodova. Nedostatak vlage u ovom periodu dovodi, najpre do opadanja cvetova, ali i mladih plodova, dok neki ostaju sitni i gube sočnost. Kod krastavca se javlja gorak i opor ukus, a kod paprike i paradajza vršna trulež.

Slabo navodnjavanje se ne popravlja kasnijim obilnim

Prema rečima savetodavca za melioracije zemljišta i voda Valentine Aleksić iz PSSS Knjaževac, usled visokih temperatura i suše biljke pojačano transpirišu, pa listovi usled nedostatka vlage povlače vodu nazad iz samih plodova.

"Korenov sistem većine povrtarskih vrsta se nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vlage male i nestabilne. Zato je važno pravovremeno navodnjavati, jer nedostatak vode ograničava rast i razvoj biljaka, što direktno utiče na prinos", otkriva Aleksićeva.

Cake Srđana Janjića u uzgoju paprike: Tajming navodnjavanja

Posledice takvog stanja se, dodaje ona, ne mogu kasnije popraviti obilnim zalivanjima. Visoki prinos i dobar kvalitet povrća može se postići samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, što znači da se ovakav vid proizvodnje ne može zamisliti bez navodnjavanja.

"Najbolji i najracionalniji način zalivanja povrća je sistemom kap po kap, jer pored niza prednosti omogućava i prihranu biljaka. Zavisno od temperature, količine padavina i fenofaze, navodnjavanje treba primenjivati svakih tri do pet, ili pet do sedam dana tokom vegetacije, a u uslovima ekstremne suše kakva trenutno vlada i svakog drugog ili čak svakog dana."

Kada je reč o ukupnim potrebama povrtarskih vrsta za vodom, u ekstremnim uslovima suše one drastično rastu dostižući i do 700 milimetara tokom vegetacionog perioda.

"Dnevna potreba u tom slučaju iznosi od četiri do šest litara po metru kvadratnom. Zalivanje treba obavljati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim časovima. Nije preporučljivo navodnjavati tokom dana, jer može doći do temperaturnog šoka i ožegotina na plodovima", pojašnjava naša sagovornica.

Mreže za zasenu i malč

U ovako izazovnim uslovima, neophodno je, takođe, postaviti i mreže za senčenje i to minimalno 30 do 40 odsto zasene, jer direktno sunčevo zračenje podiže temperaturu zemljišta i drastično povećava evapotranspiraciju. U te svrhe se koristi i malč folija koja sprečava odavanje vode iz zemljišta.

"Zbog efekta staklene bašte, temperatura u plasteniku bez kontrole lako prelazi 40 stepeni. Tada se navodnjavanje vrši svakoga dana i često je podeljeno u dva turnusa, ujutru i kasno popodne sa normom od pet do sedam litara po metru kvadratnom."

Pored navodnjavanja sistemom kap po kap, neophodno je i orošavanje kako bi se podigla relativna vlažnost vazduha iznad 60 procenata, jer ako je vazduh previše suv neće doći do oplodnje.

Izbegnite kuvanje biljaka u plasteniku

Kada su u pitanju uslovi u plasteniku, oni moraju biti otvoreni sa bočne i čeone strane kako ne bi došlo do takozvanog "kuvanja" biljaka.

Pitali smo savetodavca šta je sa ishranom biljaka u uslovima suše i visokih dnevnih temperatura.

"Tada je potrebno smanjiti koncentraciju đubriva na 0,1 posto, ali ih primenjivati češće, jer biljke u ekstremnim uslovima teže usvajaju hranu. Važno je jednom nedeljno dodavati i kalcijum, jer nedostatak vode blokira njegov transport do ploda", objašnjava ona.

Kako zaključuje na kraju razgovora, preporučuje se, između ostalog, biljke tretirati i aminokiselinama na bazi algi i to pre i posle toplotnih talasa kako bi se biljke što pre oporavile od stresa.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor