Usled prisustva izraženih, tvrdih i mrkih pega, zaraženi plodovi paradajza lako opadaju, dok se na krtolama krompira takođe javljaju ulegnute pege nepravilnog oblika koje mogu da dovedu do propadanja. Kod paprike strada koren i cela biljka.
Jedna od najdestruktivnijih bolesti gajenih biljaka koje potiču iz familije Solanaceae je plamenjača čiji su prouzrokovači gljive iz roda Phytophtora.
Phytophthora infestans napada nadzemne organe kod paradajza i krompira, dok Phytophora nicotianae izaziva trulež korenovog vrata kod ovih biljaka i to još u početnim fazama razvoja. Bolest plamenjače paprike uzrokuje Phytophthora capsici čiji su simptomi izraženi na svim biljnim organima. U povoljnim uslovima, kao i u slučaju neadekvatnog reagovanja, plamenjača može da nanese stopostotne štete pomenutim gajenim kulturama.
Pepelnica i plamenjača: Kako ih prepoznati, sprečiti i suzbiti širenje?
Simptomi koje izaziva Phytophthora infestans najpre se uočavaju na listovima u vidu vodenastih pega zelene koje koje vremenom postaju tamnije, dok se na naličju lista, naročito u vlažnim uslovima javlja bela prevlaka nastala od reproduktivnih organa gljive. Bolest vremenom napreduje, pege se šire i kasnije izazivaju potpunu nekrozu lišća, pa biljka dobija izgled kao da je vatrom spaljena.
Simptomi prisustva patogena uočavaju se i na stablu zaraženih biljaka i to u vidu mrkih pega koje se vremenom spajaju. Usled prisustva izraženih, tvrdih i mrkih pega, zaraženi plodovi paradajza lako opadaju, dok se na krtolama krompira takođe javljaju ulegnute pege nepravilnog oblika koje mogu da dovedu do propadanja. Povoljni uslovi za ostvarivanje infekcije su visoka relativna vlažnost vazduha, iznad 90 odsto i temperatura između 18 i 25 stepeni.
Za razliku od prouzrokovača plamenjače, patogen koji izaziva trulež korena, prizemnog dela stabla i plodova, ostvaruje infekciju na većoj temperaturi, čak i do 35 stepeni uz prisustvo visoke relativne vlage.
Simptomi kod paradajza manifestuju se i na mladim biljkama, u rasadniku, u vidu pega koje se šire izazivajući poleganje i propadanje. Na razvijenijim biljkama dolazi do pojave istih simptoma kao kod plamenjače, s tim što između ostalog truli i koren. Pored biljnih ostataka, ovaj patogen se održava i u zemljištu što otežava njegovo suzbijanje.
Plamenjača koja se javlja kod paprike takođe uzrokuje propadanje korenovog sistema, ali i nadzemnih delova biljaka. Poleganje rasada, vlažna trulež korena, nekrotično lišće i suvi plodovi su samo neki od indikacija ovog oboljenja. Patogen opstaje u zemljištu i biljnim ostacima, a aktivira se u uslovima toplog zemljišta koje je natopljeno vodom.
Zaštita protiv bolesti koje izazivaju gljive iz roda Phytophtora podrazumeva primenu agrotehničkih i hemijskih mera neophodnih za sprečavanje ili zaustavljanje razvoja patogena.
Jedna od najvažnijih preventivnih, agrotehničkih mera je, pre svega, pravilan plodored. Preporučuje se izbegavanje monokulture, što znači da ove povrtarske kulture ne treba gajiti svake godine na istoj parceli. Dobri predusevi paradajzu, krompiru i paprici su strna žita i mahunarke, a loši su sve one gajene vrste iz familije Solanaceae zbog zajedničkih bolesti i štetočina.
Provetravanje je još jedna važna preventivna mera u sprečavanju nastanka bolesti. Takođe se preporučuje uklanjanje donjeg lišća koje dolazi u kontakt sa zemljištem kako ne bi došlo do vlaženja. Uklanjanjem biljnih ostataka i korova kao i dezinfekcijom zemljišta smanjujemo infekcioni potencijal patogena, dok izbalansirana primena đubriva, naročito azota, povoljno utiče na otpornost biljaka prema bolestima.
Hemijske mere podrazumevaju upotrebu registrovanih fungicida na bazi bakra, kaptana, metalaksila, azoksitrobina, fosetil-alumijimuma i kombinovanog preparata koji sadrži dve aktivne materije propamokarb-hidrohlorid + fluopikolid.
Tagovi
Autorka
