Navodnjavanje potrebno grašku, a kako se rešiti plamenjače?

Kao izuzetan prehrambeni proizvod, konzumni grašak je značajan kako za industrijsku tako i za primarnu proizvodnju. Potpuno mehanizovana proizvodnja, kratak vegetacioni period i mogućnost postrne setve, kao i stalna tražnja na domaćem i svetskom tržištu, čini ovu biljku veoma atraktivnom povrtarskom kulturom, navodi stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Beograd Milan Šević.

U našim agroekološkim uslovima može se ostvariti prinos od šest do osam tona po hektaru zrna visokog kvaliteta. Intenzivnu proizvodnju remeti veći broj patogena i štetočina. Grašak parazitira oko 20 vrsta fitopatogenih gljiva. Jedna od najznačajnijih je Peronospora viciae, prouzrokovač plamenjače.

U navodnjavanju problem?

Ovaj patogen prisutan je gotovo u svim regionima gde se pomenuto povrće gaji, a posebno velike štete pričinjava u uslovima humidne i prohladne klime. Ovaj patogen prouzrokuje dva tipa simptoma. Sejanci i mlade biljke mogu biti zaražene sistemično, nakon čeka se zavijaju zakržljale biljke. Ovaj tip zaraze obično pruzrokuju oospore iz zemljišta.

Lokalni simptomi na listu, viticama i mahunama javljaju se kao posledica širenja infekcije konidijama. Imajući u vidu da proizvodnja graška zahteva intenzivno navodnjavanje useva, može se smatrati da su uslovi za razvoj oboljenja gotovo uvek obezbeđeni, što nameće potrebu njegovog suzbijanja, ističe Šević.

Jedina efikasna mera suzbijanja prourokovača plamenjače graška je primena fungicida. U Italiji primena kombinacije cimoksanil+bakar-hidroksid dala je najbolje rezultate u suzbijanju P. viciae, dok neki autori ističu da se najbolji rezultati postižu primenom metalaksila. Nakon višegodišnje upotrebe metalaksila u Australiji i Novom Zelandu registrovana je pojava rezistentnosti pomenute bolesti na metalaksil. U našim agroekološkim uslovima, preporučuje se primen kombinacije fungicida metalaksil-M+hlorotalonil, metalaksil+mankozeb i fosetil-aluminijum, savetuje beogradski stručnjak.

Setva u hladne dane

Podsetimo, poznato je da ukoliko se grašak ili luk poseju u kasnu jesen, biljke su otpornije i daju veći i stabilniji prinos u odnosu na one iz prolećne setve.

"Luk i grašak stižu u proleće pre prvog sejanja bašte. Ja ne postavljam plastenik, već praktikujemo zimku setvu. Za đubrenje koristimo svež stajnjak i ništa ne prskamo. Sve je prirodno", rekla je ranije za Agroklub Jasminka Vićentić, iz sela Orašac.