Priprema plastenika za sledeću proizvodnu sezonu

Sređivanje prostora oko plastenika prvi je korak koji povrtari moraju da načine pred novu proizvodnu sezonu. Pri tome je veoma važno da uklone sve kante i druge predmete oko njih, da pokose korov, pospu staze da se ne bi stvarale barice i blato na prilazu plasteniku. Treba da očiste, operu, dezinfikuju i premažu lanenim uljem sav alat koji koriste za rad, kako bi se sprečila korozija metalnih delova.

Šta uraditi na plasteniku u slučaju jakog vetra

Spoljašnje folije plastenika prati deterdžentom

Nada Lazović Đoković, stručnjak za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, podseća povrtare da se tokom vegetacije na foliji plastenika nakuplja prašina u naborima folije, tačnije u njenim mestima sastavljanja zaglavljuju se lišće, male grančice, a to može da ošteti foliju i posluži kao skrovište štetočinama, prvenstveno insektima. Zato po završetku čišćenja površine oko plastenika treba pristupiti pranju spoljašnje folije deterdžentom. Posle ćišćenja spoljašnje strane treba očistiti i unutrašnjost.

"Ukoliko se plastenik ne koristi tokom najhladnijeg dela godine, treba ga ostaviti čistim i urednim, te ukloniti biljne ostatke, konopce, kočeve, cevi za navodnjavanje ukoliko nisu fiksirane i alat. Ukoliko je reč o plasteniku sa slabom armaturom, treba postaviti drvene T- nosače koji će ojačati konstrukciju i sprečiti deformaciju cevi pod težinom snežne mase. Takođe, treba proveriti rad mehanizama za podizanje i spuštanje otvora, kao i vrata plastenika," priča Lazović Đoković.

Ona savetuje povrtarima da unutrašnjost plastenika obavezno operu eko deterdžentom i obave dezinfekciju. Pri dezinfekciji moraju prednost da daju eko proizvodima. Povrtarima su na tržištu dostupni preparati za dezinfekciju na bazi mikroorganizama koji inhibiraju rast patogena mikroflore. Neophodno je da tretiraju čitavu površinu plastenika, a postupak treba da ponove nakon desetak dana.

"Za tretiranje unutrašnjosti plastenika, naročito ako je konstrukcija od drveta i zidane osnove, može se koristiti i priručno sredstvo pripremljeno od gašenog kreča. Kod izrade tog sredstva koristi se tri do četiri kilograma hidriranog kreča u koji se dodaje 0,5 kg bakar sulfata. Sve se dobro izmeša i razblaži sa 10 litara vode. To ostaviti da stoji oko dva sata i tom smešom se premazuju drveni okviri, zidana baza plastenika i sva druga mesta koja mogu da posluže kao sklonište insektima i mesto skupljanja patogenih mikroorganizama," navodi Lazović Đoković.

Sejati zelene siderate

Prema njenim rečima za uspešno gajenje povrća u plasteniku je veoma značajan kvalitet zemljišta. U malim plastenicima se svake tri do četiri godine može obaviti zamena zemljišta u sloju od 20 do 25 centimetara. Drugi način je zamena plitkog površinskog sloja od 10 do 15 centimetara. Ukoliko je uklonjen samo površinski plitki sloj tada se dodaje nova zemlja, organsko đubrivo, kompost, suvo lišće koje će obogatiti zemljište u plasteniku i poboljšati njegove karakteristike. Obradom zemljišta novi površinski sloj će se izmešati sa dubljim slojevima zemljišta. Taj postupak se obnavlja svake druge godine da bi imao efekat na stanje zemljišta u plasteniku.

"Da bi dobili što zdravije i kvalitetnije zemljište obogaćeno organskom materijom u plasteniku povrtari mogu posejati zelene siderate. To su biljke koje će razviti zelenu masu i nakon njihovog zaoravanja dobija se dodatno hranivo za zemljište. Osim toga svaka siderativna biljna vrsta koju budu posejali ispoljiće određene efekte. Raž će potisnuti većinu korova i dobiće čistu površinu. Koren raži za sobom ostavlja rastresito zemljište. Mahunarke će obogatiti zemljište azotom. Slačica će zemljište obogatiti azotom i fosforom. U zavisnosti od efekta koji žele da postignu mogu da odaberu određenu biljnu vrstu ili smesu više vrsta za setvu siderata," kaže Lazović Đoković.

Kako odabrati mesto za plastenik?

U plasteničkoj proizvodnji ništa ne prepušta slučaju

Ove lepe zimske dane za sređivanje plastenika uveliko koristi i Srđan Kostić, povrtar iz sela Donji Neradovac, kod Vranja. Dobar deo posla on je već obavio. Uklonio je i sve biljne ostatke iz njih. Sitne popravke će odraditi za koji dan. Do tada će ukloniti i sve alate koje je koristio. Ovih dana nabaviće i neophodno đubrivo i onda će krenuti sa pripremom zemljišta za novu proizvodnu sezonu.

Ovim poslom Srđan se bavi punih deset godina i ništa ne prepušta slučaju. Otuda njegovi plastenici koji zauzimaju površinu od oko četiristo kvadrata su u sezoni puni zrelih sočnih plodova: krastavaca, pradajza i dinja, a na jesen i kornišona. Dobar deo proizvedenog povrća on proda stalnim mušterijama na kućnu adresu, a preostali deo vlasnicima nekoliko vranjskih prodavnica i pijaci. Sa istim očekivanjima on ulazi i u novu proizvodnu sezonu.