Šta možemo sejati i uzgajati u periodu niskih temperatura i manje osvetljenosti? Evo preporuka za izbor povrća i zaštitu od niskih temperatura.
Temperature postaju sve niže i veliki broj vrsta povrća završava svoj vegetativni ciklus. Međutim, pojava hladnijih dana i mraza nije prepreka da nastavimo uzgajati vrste koje su tolerantne na ovakve uslove. Istovremeno se skraćuje dan, odnosno period osvetljenosti biljaka. Nekima će ovakvi uslovi goditi i napredovaće bez problema.
Razlikujemo ih prema vremenu setve, odnosno sadnje i dužini vegetacije. Vrste koje sejemo krajem leta i početkom jeseni rastu tokom jeseni i zime, a možemo da ih beremo od kraja jeseni, tokom zime i ranog proleća. Neke možemo da sejemo krajem jeseni ili dok ne padne sneg. Obično ih beremo u rano proleće.
Odličan izbor će da bude zelena salata i slične vrste kao što su rukola i endivija, zimska blitva, spanać, grašak, bob, kupus i ostale kupusnjače, a tu su nezaobilazni raštan i kelj. Takođe, seju se rotkvice, beli i crveni luk, praziluk, komorač, šargarepa, cvekla. Posebnu grupu čine višegodišnje vrste povrća koje na poljima ostaju tokom nekoliko godina, a to su artičoka, rabarbara.
U slučaju da ćete na otovorenom da sadite sadnice uzgajane u plastenicima obavezno je da ih pripremite, odnosno da prođu kaljenje. Samo takve će da budu sposobne da se prilagode na jesenjsko-zimske uslove, prvenstveno na niske temperature i mraz.
Rast i razvoj biljaka u ovom periodu je pod direktnim uticajem dva faktora: temperature i svetlosti. Većina ovih vrsta povrća je veoma otporna na niske temperature. Međutim, ta otpornost zavisi od drugih faktora. Smanjuju je vetar i voda. Što je vetar jači i što je sredina vlažnija, veća je opasnost od izmrzavanja.
Nekim vrstama prija blagi mraz. Takav je raštan koji gubi gorčinu i listovi postaju mekši. Na otpornost utiče i dužina izloženosti temperaturi ispod nula stepeni Celzijusa. Pokrivenost snegom je još jedan bitan faktor, jer on deluje kao toplotni izolator. Negativno je kada se na površini stvori snežna pokorica koja umanjuje razmenu gasova i biljke pate.
Za zaštitu možemo da koristimo razne agrofolije ili platna, ali i priručne materijale kojima pokrivamo useve. Folije je najbolje staviti preko lukova kako ne bi direktno dodirivale listove, jer često dolazi do propadanja na mestu dodira.
Od priručnih, alternativnih, materijala koriste se malč, kukuruzovina, seno, slama. Indirektno će u zaštiti da nam pomogne drveće, žbunovi ili zidovi, objekti koji se nalaze na severnoj strani i ublažavaju hladni severni vetar koji dodatno snižava temperaturu. Ne sadite povrće u seni, ali i na teškom, zbijenom i zabarenom zemljištu.
Sve kulture možemo da uzgajamo u plastenicima i niskim tunelima gde će nam biti lakše da regulišemo uslove i produžimo period vegetacije, odnosno berbe.
Dani postaju kraći, manje je svetlosti. Ovo je faktor koji daje sočnost zimskim biljkama, nežniju strukturu. Međutim, nedostatak svetlosti može da izazove izduživanje i etioliranje, gubitak zelene boje. To za sobom povlači pad imuniteta, javljaju se brojna oboljenja, posebno poleganje i truljenje.
Tagovi
Autorka
