U maju više nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva pa se masovno pristupa sadnji toploljubivih vrsta povrća na otvorenom polju (paradajz, paprika, plavi patlidžan, krastavac, lubenica, dinja). U ovom tekstu prenosimo savete dr Ive Đinovića, profesora povrtarstva, o rasađivanju paradajza.
Nekoliko dana pre rasađivanja sa negovanog rasada u toploj leji se u toku dana i noći uklanja pokrivna folija, a na plastenicima se otvaraju vrata - da bi se biljke privikle na niže temperature i pripremile za lakši prijem i nesmetani razvoj na otvorenom polju. Ovako kaljen rasad dobro podnosi direktnu sunčevu svetlost i otporan je na ožegotine od sunca na stablu i lišću.
Nežan, izdužen i forsiran rasad koji je za krako vreme izrastao, a nije izlagan direktnoj sunčevoj svetlosti i niskim noćnim temperaturama, obično proizveden gustom setvom u plastenicima - nije otporan na nagle vremenske promene. Sunce ga sprži preko dana, a hladne noći izazivaju stres pa biljke dugo boluju, stagniraju u razvoju i porastu, što ima za posledicu mali prinos i loš kvalitet plodova.
Pre čupanja rasad se zaliva vodom da bi se zemlja što više slepila za korenov sistem. Biljka se hvata za stablo blizu površine leje i po čupanju se drugom rukom stisne zemlja oko žila, kako se ne bi rasipala. Iščupani rasad se slaže u gajbice i razvrstava po sortama i krupnoći. Najlakše se prima ako se rasađuje posle kiše ili po oblačnom vremenu. Ako je sunčan i topao dan sadnju obaviti predveče.
Jame za sadnju krupnog rasada paradajza kopaju se ašovom i motikom na rastojanju na 80 do 100 x 40 cm i u njih se sadi po jedna biljka, a kolje se pobada sa istočne strane.
"Posle kopanja a pre sadnje, na dno jame se stavi pet do deset grama NPK đubriva, zatim lopata zgorelog stajnjaka ili komposta, a povrh toga lopata sitne baštenske zemlje. Ova zemlja i ona koja je iskopana, kvase se vodom tako da se napravi blato u koje se sadi paradajz, nagrne vlažnom zemljom i poravna rukama da bi se uspostavio bolji kontakt između biljke i zemljišta," objašnjava dr Ivo Đinović.
Na stablu paradajza se najlakše razvijaju adventivne žile. Zahvaljujući tome rasad ovog povrća može da se dobije i od grana koje su odlomljene pre rasađivanja ili tokom vegetacije, kada se zalamaju zaperci.
Sadnice od ovih delova biljke paradajza mogu da se dobiju na dva načina: sadnjom u blato u toploj leji ili plasteniku ili držanjem pelcera u tegli sa vodom na prozoru. Iz dela stabla uronjenog u blato ili vodu za sedam do osam dana formiraju se žile i biljka iz pelcera se normalno razvija.
Za razliku od biljke paradajza izrasle iz semena, biljka od ožiljenog pelcera nema razvijen centralni koren, već samo bočne žile. Zbog toga se ovakav rasad pri sadnji mora položiti.
"Ako se đubri, navodnjava i okopava, paradajz će imati istu rodnost i kvalitet plodova kao i sorta ili hibrid sa kojih su pelceri uzeti. Prednost ovako gajenih biljaka je u tome što ranije cvetaju a plodovi ranije sazrevaju," ističe dr Đinović.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
