Šta je potrebno za uzgoj mikrobilja?

Odličan izvor vitamina i korisnih materija u zimskom periodu je mikrobilje koje se uzgaja u zatvorenom, toplom prostoru. U mladim biljčicama je visok sadržaj vitamina, minerala i raznih korisnih materija. Imaju veliku nutritivnu vrednost.

Za setvu se koriste razne vrste povrća, začinskog, lekovitog i divljeg bilja, žitarice, mahunarke. Sve ih odlikuje brz rast, a mogu da ih uzgajaju i amateri u kuhinji ili na prozorskoj dasci.

Koje se vrste mogu uzgajati kao mikrobilje? Tri su najpopularnije

Profesionalci ih uzgajaju u namenskim objektima ili staklenicima.

Šta nam je potrebno za uzgajanje mikropovrća?

Prvo šta će vam trebati za uzgajanje mikropovrća je seme. Sve vrste koje odlikuje brz rast mogu da se koriste, a najpopularnije su: spanać, alfa alfa, rotkvice, kelj i druge kupusnjače, zelena salata, rukola, grašak, sočivo, crveni luk iz semena, gorušica, bosiljak, korijander, susam, suncokret.

Koristite seme od biljaka iz organskog uzgoja, koje nisu bile izložene hemikalijama (pesticidima i đubrivima). 

U zavisnosti od tehnike uzgoja upotrebljavaju se posude ili tacne za supstrat ili za hidroponiju. Kod uzgajanja na supstratu (zemlja, treset, pesak, vlakna kokosa, pamuka i jute) radi se o plitkim posudama, dubine do pet ili šest centimetara koje na dnu imaju rupice za drenažu suvišne vode. Za amaterski uzgoj biće dovoljan i bilo kakav plastični poslužavnik ili plastična ambalaža koju bi bacili. Potrebno je samo da na dnu ima rupice ili ih sami napravite.

Supstrat treba da je kvalitetan, bogat organskim materijama. Biljčicama će za rast najbolje odgovarati slabokisela pH rekcija između 5,5 do 6,5. Drenaža i aeracija treba da su dobre. Ne sme da sadrži ostatke pesticida, toksične materije, teške metale. Posebno mora da se pazi da se radi o sterilisanim supstratima kako bi sprečili pojavu biljnih bolesti na klijancima, što bi u potpunosti moglo da uništi zasejani usev.

Regulisanje temperature, svetlosti i ventilacije

Za većinu vrsta koju uzgajamo u ovu namenu optimalna temperatura klijanja i nicanja se kreće između 18 i 24ºC. Najviše im odgovara ujednačena temperatura, bez naglog kolebanja. Posle nicanja ona je nešto manja, od 16 do 18ºC. Ako je niža, dolazi do pojave plesni i biljke se sporije razvijaju i rastu.

Na višim vrednostima veliki problem mogu da budu gljivice, koje se aktiviraju, i prouzrokuju pojavu biljnih bolesti. Zbog toga je za ozbiljniji uzgoj neophodan sistem za zagrevanje, odnosno hlađenje, sa termoregulatorom.

Za amaterski uzgoj birajte južne, osvetljene prostore sa dobrom ventilacijom, ali posude ne smeju da budu na promaji. U slučaju da ne možete da obezbedite dnevnu izloženost svetlu od najmanje 14 h, potrebno je da koristite LED lampe posebno dizajnirane za gajenje mikropovrća. One daju svetlost bez stvaranja toplote i stimulišu fotosintezu.

Ventilacija je važna jer uklanja višak vlage i sprečava pojavu oboljenja. Dobrom provetravanju doprinosi i pravilna gustina setve. U pregustim usevima često dolazi do pojave plesni i truljenja.