Posle skidanja glavnog useva sa gredice ostaje nam slobodan prostor da obavimo letnju, postrnu ili drugu setvu. Pravilnim odabirom biljnih vrsta i sorti i poštovanjem specifičnosti ove setve osiguraćemo dobar prinos.
Bašta je dinamično mesto u kome se usevi smenjuju skoro čitave godine. Od proleća do kasne jeseni uvek postoje vrste povrća i drugog bilja koje možemo sejati i saditi. Na taj način možemo osigurati berbu tokom većeg dela godine.
Neke biljne vrste i sorte treba saditi što ranije u proleće dok druge postižu odlične prinose kada se poseju nakon što prethodni - glavni usev napusti parcelu. U naknadnoj, postrnoj, drugoj ili letnjoj setvi možemo uzgajati mnogo biljnih kultura, ali je potrebno ispoštovati specifičnosti ove setve:
Kod druge setve presudno je da je zemljište dovoljno vlažno. Setvu ili sadnju obavljati ili u periodu kada pada kiša ili omogućiti navodnjavanje. Ukoliko je u vreme setve previsoka temperatura, posejana gredica može se prekriti nekom malč materijom kako bi se zaštitili mladi klijanci.
Ova mera zaštitiće zemljište od pregrevanja. Malč ima i drugu funkciju. On će da umanji ili čak da spreči napad buvača. Na taj način ćete spasiti mlade biljke kupusa, repe, rotkve.
Od ranog leta do kasne jeseni možemo sejati i saditi biljne vrste poput tikvice, mirođije, graška, krastavca, mrkve, kupusa, kelja, kukuruza šećerca, paradajza, praziluka, kelerabe, kineskog kupusa, pasulja, repu, cveklu, rotkvu, papriku i druge kulture. Tu su i vrste koje se seju sredinom ili krajem leta, a cvetaju ili donose polodove tek sledeće godine.
Posle berbe glavnog useva i čišćenja gredica, možemo posaditi postrni ili drugi usev. Biljne vrste koje uzgajamo u ovom roku možemo podeliti u tri grupe:
Lisnato povrće, poput zelene salate i spanaća, rano napušta gredicu. Zemljište je dovoljno zagrejano i još uvek ima dovoljno vlage. To će omogućiti brzo nicanje i napredovanje mladih biljaka. Posle lisnatog povrća ne treba sejati drugo lisnato povrće već izabrati vrste poput graška, krastavca, tikvice, kukuruz šećerac i drugo povrće.
Ukoliko želimo posejati kukuruz šećerac za njega ćemo odabrati sunčano mesto i potrebno je obezbediti zalivanje tokom letnjeg perioda pošto se seje u kasnijim rokovima setve. Izabrati sorte sa kraćim periodom vegetacije, najduže do 100 dana. Kukuruz šećerac možemo sejati u intervalima ili ga uzgajati iz rasada.
Tikvice su biljna vrsta koja je veoma zahvalna za setvu nakon glavne kulture. Veliki broj sorti i hibrida odlikuje se brzim formiranjem plodova za konzumaciju. Za uspešno uzgajanje tikvica potrebno je obezbediti dovoljne količine vode za zalivanje jer su tikvice veliki potrošači vode. Još jedna prednost tikvica je što se mogu uzgajati posle većine glavnih kultura. Odlične rezultate daju kada se seju posle lukova.
Posle belog i crvenog luka, odlično uspevaju kupusnjače: kupus, karfiol, kineski kupus, crveni kupus, brokoli, kelj. Odabrati sorte i hibride kratke vegetacije i namenjene za setvu u drugom roku. Usevi će najbolje uspeti ako se mlade biljke uzgajaju iz rasada. Kupusnjačama treba obezbediti dovoljno vlage u zemljištu jer su i one veliki potrošači vode. Problem sa kupusnjačama tokom leta je napad buvača koji u potpunosti mogu uništiti mlade, sočne biljke.
Kupusnjače će odlično uspevati i posle krompira. Rani krompir već početkom leta ostavlja prazan prostor za setvu novih kutura. Vađenjem krompira zemljište se praktično pripremi za novu setvu, odnosno potrebno je utrošiti manje fizičkog rada. Takođe, parcela sa krompirom obilno se đubri. Sve ovo čini parcelu sa koje smo izvadili krompir, odličnu za setvu kupusa, kelja i drugih kupusnjača, ali i sadnju praziluka. Posle krompira, možemo posejati i biljke za zelenišno đubrivo koje će dodatno obogatiti zemljište. Iza krompira najbolje je za tu svrhu posejati slačicu (gorušicu) ili ozimu raž. Posle krompira ne saditi paradajz jer pripadaju istoj porodici i napadaju ih iste štetočine i bolesti.
Grašak i druge mahunarke odličan su predusev za kupusnjače, za lisnato povrće i krastavac jer obogaćuju zemljište azotom. Osim što su odličan predusev, mahunarke kratke vegetacije su pogodne i za drugu setvu. Najbolje je uzgajati niske sorte graška i mahuna koje ne zahtevaju upotrebu neke komplikovane tehnike i kraće vremena im treba za formiranje zelene mase. Obratiti pažnju na gustinu setvenog sklopa kako bi biljke prekrile zemljište i sprečile suvišno isparavanje iz zemlje.
Tagovi
Autorka